Sarkozi obećao pomoć Grčkoj

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi obećao prilikom susreta u Parizu sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom da će zemlje evrozone pomoći Grčkoj, ukoliko se finansijska situacija te države pogorša.

"Ako Grčkoj bude potrebna pomoć, mi ćemo biti tu. Glavni akteri na evropskoj sceni odlučili su da učine sve što je potrebno da Grčka ne bude izolovana", rekao je Sarkozi na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Papandreuom.

Papandreu je rekao da Grčka želi evropsko rešenje, a ne pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.

"Pre samo dva dana to rešenje je bilo samo teoretsko, ali na sastancima u poslednja dva dana u Berlinu i Parizu čuo sam da postoji politička volja da se ono nađe u slučaju da mojoj zemlji budu bile potrebne pozajmice", kaže grčki premijer.

Predsednik Francuske rekao je i da je, ranije danas, razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i dodao da su Francuska, Nemačka i Grčka spremne da preduzmu zajedničku akciju protiv tržišnih spekulacija uperenih protiv grčkog finansijskog sistema, preneo je Rojters.

Sarkozi je ranije danas izjavio da će Francuska podržati Grčku u naporima za smanjenje njenog budžetskog deficita i da nema nameru da gleda kako ta zemlja propada.

"Ako smo već stvorili evro, ne možemo da dopustimo da propadne zemlja koja je članica evrozone. U suprotnom slučaju, stvaranje evra nema smisla", rekao je Sarkozi.

"Moramo da podržimo Grčku zato što se ta država trudi, ili u suprotnom evro više neće postojati", istakao je predsednik Francuske.

Pod pritiskom finansijskih tržišta i Evropske unije, grčka vlada je javnosti predstavila nove 4,8 milijardi evra vredne mere koje uključuju smanjenje plata, zamrzavanje penzija i povećanje poreza, u cilju smanjenja ogromnog budžetskog deficita te zemlje.

Grčka ove godine mora da dobije na tržištu približno 53 milijarde evra, pri čemu samo u aprilu i maju moraju da plate na ime rata kredita, dugoročnih hartija od vrednosti i kamata ukupan iznos od 20 milijardi evra.

Atina želi iste kamatne stope kakve imaju ostale zemlje evrozone, pišu novinske agencije, ukazujući da je Atina, međutim, posle lanjskog produbljivanja deficita javnih finansija, koji je dostigao 12,7 odsto BDP-a, izgubila poverenje finansijskih tržišta.

To je dovelo do povećanja kamata na grčke obveznice, a time i do rasta troškova za nove kredite.