Koštunica: Ugrožena demokratija

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je
pre 30 godina "demokratija u komunističkim režimima bila suštinski ograničena, a u nekim potpuno satrvena, dok je danas demokratija ponovo u mnogo čemu ozbiljno ugrožena u savremenim demokratskim državama".

"S razlogom možemo da se zapitamo šta će od demokratije ostati u savremenim postdemokratskim društvima", rekao je Koštunica na tribini Fonda Slobodan Jovanović, na kojoj je predstavljeno treće izdanje knjige "Stranački pluralizam ili monizam".

Koštunica je rekao da knjiga, čije je prvo izdanje objavljeno 1983. godine, predstavlja odbranu klasičnog, liberalnog shvatanja demokratije, a suština tog shvatanja je da
demokratije nema bez stranačkog pluralizma.

"Demokratije nema tamo gde je na delu nešto suprotno, a to je stranački monizam", istakao je Koštunica, koji je jedan od autora knjige.

Koštunica je rekao da je osnovna ideja i razlog zašto je ova knjiga napisana odbrana stranačkog pluralizma, što su učinili na konkretnom primeru i opisali izuzetno važno razdoblje naše prošlosti kada je Komunistička partija, neposredno posle Drugog svetskog rata, počela da suzbija, a zatim je i potpuno ugušila političku opoziciju i stranački pluralizam.

"Gušenje opozicije, uspostavljanje sistema zasnovanog na isključivoj vladavini jedne stranke, uspostavljanje sistema stranačkog monizma, koji je trajao skoro pola veka, imalo je dalekosežne i pogubne posledice po potonji razvoj zemlje, po građanske i političke slobode, po pojedinačne sudbine i sudbine čitavih generacija", rekao je Koštunica.

On je rekao da im je bila namera da u knjizi suprotstave stavove Komunističke partije i demokratskih, nekomunističkih stranaka i da su to uradili, pre svega, pomoću stenografskih beleški skupštinskih rasprava i kroz istupanja u javnosti ondašnjih režimskih zvaničnika.

Koštunica je rekao da je drugo izdanje knjige izašlo 1990. godine, posle pada komunizma, kada su "preko noći nestajali svi prigovori sistemu stranačkog pluralizma, kada smo mogli da budemo svedoci i da pratimo kako su se preko noći najžešči kritičari knjige i stranačkog pluralizma prometnuli u pobornike novog sistema višestranačke demokratije".

Unutrašnji neprijatelji demokratije

Predsednik DSS-a je rekao da 20 godina posle drugog izdanja knjige, posle pada komunizma i trijumfa liberalne demokratije, demokratija više nije imala spoljnog neprijatelja - komunizam, ali se otvorio niz unutrašnjih problema, a oni su najviše vezani za medijsku sferu, kada je reč je zamenila slika, što je omogućilo neslućene mogućnosti manipulacije javnošću.

Koštunica je rekao da je današnja dogma, koja važi na evroatlanskom prostoru, da savremena demokratska država treba da ustupi mesto postmodernoj državi, a stvaranjem postmoderne demokratije se sužava prostor za odlučivanja građana.

Autor knjige profesor Kosta Čavoški rekao je da je ova knjiga ostavila dubok trag. Čavoški je, govoreći o analogiji između ondašnjeg i sadašnjeg vremena, ocenio da su političke stranke nužne u svakom demokratskom društvu koje je masovno, ali je važno kakve su te stranke i da li je taj stranački sistem prividan ili stvaran.

Upoređujući ondašnje i današnje vreme, rekao je da je ključni potez 1945. godine bilo zatiranja slobode štampe i to ne donošenjem zakona, nego brutalnim merama, tako što su skojevci od kolportera uzimali novine, palili ih i tako su sprečavali da se rastura list "Demokratija".

Čavoški je rekao da je objavljeno samo sedam brojeva tog lista, a onda je prestalo, jer je ondašnji sindikat štamparskih radnika odbio da dalje štampa takve antinarodne spise.

"Danas uticaj štampe nije veliki, ali je vrlo veliki uticaj elektronskih medija, pa se vrlo lako može zaključiti da je čitav niz ozbiljnih opozicionih stranaka i ozbiljnih mislećih ljudi izostavljen sa ekrana. Isto se radi kao u ono vreme, samo ne toliko surovo i brutalno kako je to bilo onda, ali na isti način efikasno", istakao je Čavoški.

Komunisti su, prema njegovim rečima, razbijali ondašnje stranke, tako što su podsticali "otcepljenje savitljivijih frakcija", onih koje su zaključili da se tom vremenu treba prilagoditi.

Čavoški je rekao da je u strankama tada, kao i sada, bilo doušnika. "Razbijanje stranaka se dogodilo i sa Srpskom radikalnom strankom, samo što to nije bilo inspirisano iz Beograda, nego iz Brisela, a naročito iz Vašingtona", rekao je Čavoški.

Kosta Čavoški je rekao da se posle Drugog svetskog rata suzbijala i uništavala nezavisnost sudova, sudije su bili laici, a "glavni cilj nedavne reforme pravosuđa bio je obuzdavanje i uništavanje nezavisnosti sudstva".