"Reket" za police?

Javna je tajna da male firme u Srbiji moraju da plate velikim trgovinskim lancima samo da bi se njihova roba našla na policama. Većina vlasnika malih preduzeća ne želi da javno govori o tome iz straha da će im roba biti proterana iz supermarketa.

Jedan od retkih koji je spreman da govori o ovim iznuđenim troškovima je Milun Babić, vlasnik firme "Eterika" u Trsteniku.

"Svaki bar-kod, odnosno svaki proizvod se posebno plaća, bez obzira kakav vam je proizvod. Da li je to balon od pet litara ili kesica koja teži tri grama. Ta tarifa se kreće od 150 do 300 evra po bar-kodu. U našoj firmi se proizvodi 106 proizvoda - pomnožite to sa 150 ili 300 evra", objašnjava Babić.

Ne traže svi gotov novac, neki prihvataju i robu. Dobavljači to zovu "prvo punjenje", što znači da prvu količinu robe praktično poklone trgovcu, da bi i ubuduće mogli da je prodaju u tim radnjama.

Milun Babić kaže da kada ne bi morao da plaća iznuđene troškove, mogao bi da zaposli i do 30 novih radnika.

Kad govore o troškovima, mali proizvođači misle i na plaćanje oglašavanja, mesta u blizini kase, zajedničke promocije i učešće u reklamnim kampanjama.

Moraju da prihvate i sniženja koja određuje trgovac. Dok se trgovci prema velikim dobavljačima ponašaju partnerski, odnos prema malima je despotski, tvrde predstavnici malih firmi.

Kapital kao kredit

Tuđ kapital u obliku robe veliki trgovci koriste kao beskamatni kredit, tvrde u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije.

"Najveći deo malih dobavljača ucenjen je plasmanom u velikim trgovinskim lancima i zato i nemaju izbora nego prihvataju bezuslovno bilo kakav ugovor koji će im omogućiti plasman robe, a onda im se to vrati kao bumerang sa mnogostruko većim gubitkom", kaže Milan Knežević, potpredsednik tog udruženja.

Niko od velikih trgovaca o ovoj temi nije želeo da govori pred kamerom. Odgovori su bili od "bez komentara", do objašnjenja da je ulistavanje naknada za trošak i rizik koji nastaje uvođenjem novog proizvoda. Ukoliko je sumnja u proizvod netačna, novac se, kažu, vraća proizvođaču.

U Vladi kažu da troškovi ulistavanja postoje i u Evropi, ali upozoravaju i na drugu stranu medalje.

"Dobra evropska praksa znači da se obaveze prema dobavljačima moraju izmiriti za 30 dana, da izmirivanje mora da bude u novcu, a ne da za papuče platimo u makaronama, jer se makaronama ne mogu platiti ni obaveze prema državi ni obaveze prema radnicima i ne može se akcijska prodaja sprovoditi tako da rizik trpe samo dobavljači, nego rizik moraju da dele i trgovinski lanci i dobavljači istovremeno", poručuje potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.

Ipak, Kalanovićeva procenjuje da će biti potrebno i više od godinu dana da bi se uspostavili precizno definisani i kontrolisani tržišni odnosi.