Србија нема прече ствари од спасавања НИС-а – да ли МОЛ може бити погодно решење

Мађарска нафтна компанија МОЛ могла би теоријски да преузме део НИС-а. То је поручио шеф дипломатије те државе Петер Сијарто. Да ли би то могло да буде потенцијално решење за америчке санкције Нафтној индустрији или ће Србија морати да тражи други излаз? Које су могућности?

Термин "специјална операција" је неколико пута употребљен на ванредној седници Владе и председника Србије у недељу, кад се разговарало о будућим опцијама за НИС.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић јуче је одговорила на питање шта подразумева "специјална операција".

"Суштина је да Русима дамо простор да изаберу саговорника за преговоре о промени власништва, а да ми тај процес подржимо. Након тога бисмо се обратили Сједињеним Америчким Државама, јер свака промена власничке структуре мора да добије и америчко одобрење,“ рекла је министарка Ђедовић.

Док се чека разрешење кризе, поставља се питање какве су резерве којима располаже Србија и на које се ослања како би издржала овај период, као и евентуални престанак рада рафинерије у Панчеву.

Шта Србија сада може да предузме како би НИС био ослобођен америчких санкција и како да на дуже стазе осигура редован доток енергената?

Намеће се и питање да ли би МОЛ као потенцијално решење за НИС био проблематичан с обзиром на то да је Мађарска добила само привремено одлагање америчких санкција, да је такође под притиском да се одрекне руских енергената, да јој Украјина прети заустављањем протока руске нафте и да ће, изгледа, и Мађарска морати да прође кроз преоријентацију на друге снабдеваче уместо Русије?

Брокер Бранислав Јоргић каже за РТС да ако се не нађе решење за НИС онда би ово био највећи економски удар од бомбардовања. Истакао је да морају да се издвоје средства за решење овог проблема.

"Не мора МОЛ да буде идеално решење за НИС, а и може бити. МОЛ има конекцију преко Јанафа тако да они могу да се оријентишу и на другу страну“, рекао је Јоргић и истакао да је битно понашање државе у оваквим околностима.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије и некадашњи власник једне нафтне компаније, надовезао се да је МОЛ, поред НИС-а, сада најзначајнији снабдевач у Србији, а у ситуацији да преузме добар део НИС-а, МОЛ ће бити најзначајнији снабдевач.

Према његовом мишљењу, стратешки гледано, био би најбољи партнер НИС-у.

"Током целог периода који је неизвестан, сада је извесније бар у томе што се зна шта Американци траже. Они траже да Руси немају већинско власништво у НИС-у, али сада је јасно и да ће се Американци питати ко би заменио руско власништво“, каже Атанацковић.

Додао је да се може очекивати да Мађарска, с обзиром на односе две земље, пружи помоћ у решавању проблематичне ситуације.

Мађарска заинтересована и за Лукоилову рафинерију у Бугарској

Мађарски шеф дипломатије рекао је да је његова земља, поред НИС-а, заинтересована и за Лукоилову рафинерију у Бугарској.

Јоргић је појаснио да као што је нама НИС, то је Бугарима Лукоил. Додао је да поред Мађарске, која је заинтересована за куповину мреже, постоји и заинтересованост Бугарске да откупи Лукоил.

Атанацковић сматра да иако је МОЛ велика рафинерија, не би могао да задовољи потребе Србије, већ да би НИС остао. Односно истакао је да нема опасности да би због уплива МОЛ-а то водило затварању НИС-а.

"Мислим да је добра ствар што ће наша страна имати могућност одлуке, јер би цена по којој се купује НИС-ова рафинерија била сада нижа, с обзиром на санкције под којима се НИС налази“, каже Атанацковић и додаје да је добра ствар што је МОЛ понуђач да откупи руски део.

Дилема "трећа страна" или откуп руског удела

На питање са становишта дугорочне енергетске безбедности, шта је за Србију боље – да се нађе "трећа страна" или да Србија откупи руски удео, Јоргић каже да ако би то био МОЛ то би било коректно за Србију.

"Међутим, није битан само квалитет купца већ и уговорне обавезе. Али ако се то искомпликује, онда нема опција. Србија треба да обезбеди паре“, каже Јоргић.

Истакао је да Србија нема прече ствар од спасавања НИС-а, тако да се средства за то морају наћи, а процењује да би то максимално могло бити 1,8 милијарди.

Атанацковић се надовезао да је важно да постоји неко ко се нуди да откупи руски део како не би било неопходно да се иде директно на неку врсту национализације.

Јоргић је подсетио да НИС има и мале акционаре који имају 14 посто акција, чија је вредност 500 милиона евра.

"До сада је НИС био поштен према малим акционарима. Та политика би требало да буде наметнута и новом партнеру“, каже Јоргић.

Могући проблеми и са гасом

Осим ситуације с нафтом и њеним дериватима, могући проблем је и гас. Русија још није са Србијом потписала продужетак постојећег аранжмана или потпуно нови уговор.

Србија је пролетос тражила нови гасни уговор на три године, аранжман је продужен до краја године. 

Директор "Србијагаса" Душана Бајатовића рекао је да очекује ново продужење од три месеца, најдуже до годину дана.

Осим аранжмана са снабдевачем гасом, Србији недостаје и део инфраструктуре. Председник Вучић је на ванредној седници Владе затражио од директора "Србијагаса" Душана Бајатовића да се заврше ови пројекти.

Гасни интерконектор ка Северној Македонији је на том списку. За то је потребно и да се заврши гасовод између Лесковца и Врања. Такође, како је рекао председник Србије, неопходно је да гас стигне и у Ваљево, односно да потекне низ правац Александровац–Тутин.

Осврнувши се на проблема са гасом, Атанацковић је рекао да не види разлог да се не понуди дугорочни уговор са гасом, јер у супротном ћемо бити у проблему. Приметио је да у вези са тим питањем "Руси играју чудну игру".