Dobri rezultati Nedelje štednje

Iako štednja ne raste kao ranijih godina, Nedelja štednje dala je dobre rezultate, a domaći depoziti su sve značajniji u domaćem finansijskom sistemu. To govori da novca ima, ali je sve manje klijenata koji bi mogli da obrnu kredit uz kamate.

Jedna od odlika srpskog bankarskog tržišta jeste da imamo sve siromašnije stanovništvo i manje korišćenje kredita, a da su bankarsi ulozi sve veći. Postavlja se pitanje da li je to još jedan srpski apsurd ili potvrda da se građani bolje prilagođavaju krizi od kreatora ekonomske politike.

Veselin Pješčić iz Narodne banke Srbije kaže da je od početka godine devizna štednja povećana za 2,7 milijardi dinara i iznosi oko 16 milijardi dinara.

"Samo oko Svetskog dana štednje, štednja je povećana na preko 500 miliona dinara. Sa druge strane devizna štednja je od početka godine povećana za 500 miliona evra. Od tih 500 miliona evra 100 miliona se odnosi na prikupljenu štednju povodom dana svetske štednje i ona je trenutno na nivou od 7,6 milijardi evra", objašnjava Pješčić.

Štednja u poslednjih godina prednjači u odnosu na zaduživanje stanovništva za oko tri milijarde evra, pa se postavlja pitanje šta sa viškom deviza koje moraju da se obrnu i ulagačima vrati kamata.

U bankama kažu da, uz pažljivi nadzor kako se novac ulaže, ovaj višak sredstava treba iskoristiti za finansiranje domaće proizvodnje za izvoz.

"Jedan od načina da smanjimo spoljnotrgovinski deficit znači mudrije ulaganje, sa da kažem, nekim boljim filterima, boljom selekcijom firmi koje imaju perspektivu", poručuje Aleksandar Štulić iz Privredne banke Beograd.

Čak 97 odsto štednih uloga čine devize, iako statistički podaci govore da je dinarska štednja unosnija.

Prema istraživanju RTS-a, ukoliko je prošle godine građanin u nedelji štednje uložili 1000 evra dobio bi prosečnu kamatu od 50 evra za godinu dana.

Da je kojim slučajem stanovnik Srbije uložio hiljadu evra u dinarima, što je prošle godine bilo 107.000 dinara, kamata bi bila veća od 16 hiljada dinara. Preračunato u evre to je 110 evra više od devizne kamate zato što je dinar u međuvremenu ojačao prema evru.

Broker Branislav Jorgić kaže da je visok nivo štednje akumuliran i iz prethodnog perioda.

"Osim toga, imamo i jedan broj nerezidenata koji štede u domaćim bankama i, s druge strane, imamo transfer određene količine kapitala sa berzanskog tržišta na klasične oblike štednje, imajući u vidu vrlo niske cene i loše rezultate koje su firme prethodno imale na berzanskom tržištu", objašnjava Jorgić.

Do kraja godine, osnovna kamata za evro će poskupljivati, tako da se bankama sve više isplati da i sa ovakvim kamatama jeftinije finansiraju ekonomiju nego da unose sve skuplji novac iz iniostranstva.