Srpski agrar čeka veći budžet

Cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ove godine, uprkos dobrom i kvalitetnom rodu svih glavnih sirovina, praktično su duplirane u odnosu na prošlogodišnji nivo, izjavio je za Tanjug ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

Milosavljević očekuje da će rebalansom budžeta za ovu i budžetom za iduću godinu biti obezbeđena veća sredstva za agrar kako bi se stekli uslovi za veću proizvodnju u poljoprivredi.

Na taj način bi trajnije i mnogo kvalitetnije, nego što se postiže administriranjem kroz uredbe ili interventnim uvozom, rešili problem nedovoljnih količina nekih vitalnih proizvoda na tržištu i stvorili uslove za stabilizaciju cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ističe ministar trgovine.

Cena pšenice je veća od 20 dinara za kilogram, a lani je u ovo vreme bila ispod 10 dinara. Značajno je povećana i cena kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i svih ostalih primarnih poljoprivrednih proizvoda i zbog toga je u posebno teškom položaju stočarska proizvodnja, rekao je ministar trgovine.

Milosavljević je upozorio i da je u vrlo teškim uslovima i sa skromnim agrarnim budžetom, čak i sa nedovoljno kvalitetnom raspodelom tog budžeta, manje para otišlo stočarstvu nego što bi trebalo, posebno onima koji se bave proizvodnjom mleka.

Ministar smatra da je nedovoljan agrarni budžet jedan od bitnih razloga tekućeg oštrog pada stočarske i govedarske proizvodnje i smanjenih isporuka mleka na domaćem tržištu.

"Očekujem da će u okviru agrarnog budžeta biti učinjeni napori, ali značajni, da se sadašnji mali, preskroman, udeo stočarske proizvodnje u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede, koji nije veći od 30 odsto, povećava za desetak godina na 40 do 45 odsto, a kasnije i više od toga", kaže ministar.

Ukoliko se to dogodi steći će se, prema rečima Milosavljevića, bolji uslovi za veću proizvodnju u stočarstvu i ostalim granama poljoprivrede, što je osnovni uslov za urednije i stabilno snabdevanje domaćeg tržišta i znatno bolje izvozne rezultate srpskog agrara od sadašnjih.

Problem brzog smanjenja stočnog fonda 

Milosavljević je ocenio da Srbija ima problem zbog brzog smanjenja stočnog fonda, posebno krupne stoke, uz napomenu da je najizraženiji problem u govedarstvu.

Od početka godine, prema statističkim podacima na koje se poziva ministar trgovine, iz Srbije je izvezeno više od 30.000 grla krupne stoke, uključujući i muzne krave, a približno još toliko je industrijski prerađeno.

Milosavljević je ocenio da Srbija nedovoljno koristi mogućnost za naglo povećanje stočarske proizvodnje koja donosi znatno veću dobit od prodaje kukuruza, pšenice i drugih osnovnih poljoprivrednih sirovina, navodeći slučaj sa plasmanom domaćeg bebi bifa, odnosno najkvalitetnije vrste junećeg mesa, u Evropsku uniju.

Uprkos odobrenju EU da na tržište 27 - članog bloka država možemo godišnje plasirati 8.800 tona bebi bifa, naš godišnji izvoz te vrste mesa već nekoliko godina ne premašuje 1.200 do 1.500 tona, što znači da je manji od petine ukupnog odobrene kvote, podsetio je ministar Milosavljević.

Stočarska proizvodnja se u nas nedovoljno podstiče za razliku od nekih zemalja iz bliskog okruženja koje daju znatno veće subvencije i dotacije za stočarstvo, tvrdi Milosavljević, uz napomenu da je i prosečna starosna struktura stanovništva koje živi u našim selima sve nepovoljnija.

"Na berzanskim artiklima, poput pšenice, kukuruza i drugih, zarada je minorna. Sve što je nadogradnja, u smislu da se kukuruz pretvori u stočnu hranu, stočarstvo pretvori u mleko, meso, ili priplodni materijal, donosi veću vrednost", ukazuje Milosavljević.

Ista je situacija, na primer, u izvozu voća, jer u plasmanu te robe na strano tržište dominira sa oko 90 odsto zamrznuto voće, iako se u prerađenom obliku prodajom na svetskoj pijaci može zaraditi mnoge više.