Novi krediti nada za trgovce

Trgovci imaju sve manje posla, a sve više zaliha. Promet je 12 odsto manji nego prošle godine. Najviše je pala prodaja tehničke robe, odeće, obuće, ali i hrane. Prema statistici, oko 60 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu, na potrebe dece i na račune, mada se njihovo plaćanje često odlaže.

Cene su od početka godine u proseku povećane 0,7 odsto. Benzin je poskupeo pet puta, a struja 10 odsto.

U Ministarstvu trgovine kažu da stabilnost cena nije ugrožena, da će inflacija ove godine biti kako je i planirano, oko 6 odsto, a osnovni cilj vlade ove godine jeste da očuva kupovnu moć građana zbog čega je i pokrenut program dotiranih dinarskih kredita.

"Najveći problem domaćeg tržišta mala tražnja i stalno prisutan strah ljudi da li će sačuvati radno mesto i uspeti da porodici obezbede pristojnu egzistenciju", rekao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.

Trgovci nerado govore o padu prometa, ali priznaju da sve nade polažu u najavljeni program dinarskih kredita.

"Ima ljudi koji kupuju za keš, ali to je retkost, pretežno se kupuje na kredit", kaže Zoran Jovanović iz "Simpa" u Kragujevcu.

Ekonomisti kažu da će najavljeni krediti samo na kratak rok podići kupovnu moć stanovništva.

"Na ovaj način, na kratak rok pomažete samo trgovce i uvoznički lobi, oni će dobiti indirektnu finansijsku injekciju. I banke će da profitiraju, dok će se fizička lica zadužiti samo da bi vraćala ranija dugovanja i obezbedila egzistenciju", rekao je Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Đogović smatra da se u privredi suštinski ništa ne menja niti se podiže kupovna moć prosečnog domaćinstva u Srbiji.

Uz zamrznute plate i penzije i predstojeća poskupljenja, stručnjaci očekuju dalji pad kupovne moći građana, ali kažu da je ključno da li će godina biti rodna. A da bi standard stvarno počeo da raste, potrebno je da se reformiše javni sektor, modernizuje privreda i poveća produktivnost.