Ukus srpskog vina na svetskim trpezama

Čak 70 procenata vina na srpskom tržištu se uvozi, iako ima sve više domaćih vinarija. Iako su povećane kvote za izvoz na tržišta Unije, Srbija plasira samo sedam procenata sopstvene proizvodnje.

Srpsko vino na stranim tržištima može da se izbori jedino kvalitetom, čemu se poslednjih godina teži, ali su za revitalizaciju vinogradarstva neophodne investicije i podrška nauke. 

Prvi put u Vinči kod Topole, vinogradi na dan Svetog Trifuna nisu pokriveni snegom. Zabeleli su se prošlog leta od grada, ali im je u pomoć pritekao svetac zaštitnik, kažu vinogradari.

"Sveti Trifun nam je definitivno doneo jednu dobru berbu. Pa i taj grad koji se desio je u strateškom smislu, eto ako smo mogli da biramo, desio se tamo gde nam je najviše odgovaralo", kaže rukovodilac vinogradarske proizvodnje vinarije "Aleksandrović" Vlado Juričić.

Poslednjih godina, klimatske promene uticale su da se pojedinci odluče na eksperiment sa grožđem čak i u užičkim krajevima, gde vinogradi ranije nisu mogli opstati. Mladi vinograd Čeda Šaptovića daje dobre rezultate.

"Ako to krene, imam baš ambicije i da proširim na hektar i možda i više vinograda", kaže Šaptović.

U čačanskom kraju tranzicija je dovela do nestanka vinograda, ali se na Agronomskom fakultetu ipak slavi Sveti Trifun. Od vinogradastva Srbija može imati velike koristi, posebno autohtonim sortama grožđa, koje se mogu unaprediti naukom.

Asistent za naučnu oblast Vinogradarstvo magistar Vera Vukosavljević kaže da je dobro što u ovom delu Evrope nema velike ponude crvenih vina.

"Ono što je dobro za Srbiju, to je prosto činjenica da u ovom delu Evrope ne postoji velika ponuda crvenih vina. I tu bismo trebali da tražimo neku šansu", kaže Vukosavljevićeva.

Izvozna strategija evropskih vinara počiva prvenstveno na individualnim vinarijama. Tome teže i srpski proizvođači vina, koji su svesni da Srbija na svetskom tržištu može konkurisati samo kvalitetom.

Darko Bogdanović iz Vinarije "Aleksandrović kaže da se srpsko vino pije i u svetu. "Svedoci smo da se svakog dana otvaraju nove vinarije u celoj Srbiji, što je jako dobro. Promoviše se to. Ta priča o srpskom vinu prelazi i region, srpska vina počinju da se piju i u svetu", kaže Bogdanović.

Unapređenje vinogradarstva u Srbiji zavisi od države, ali i od međusobne saradnje vinogradara. Kako to obezbeđuje uspeh, najbolje se ogleda u Italiji, na brdu Kartice, koje vredi 212 miliona evra. Vinogradi imaju 140 vlasnika, nisu ograđeni, jer svi oni imaju zajednički cilj, plasman svojih vina na domaćem i stranom tržištu.