Раст минималца под лупом – домаћи привредници упозоравају на ризике

Више од 400 чланова Уније послодаваца, махом из домаћег приватног сектора одговорило је на питања из анкете о томе како би раст минималне цене рада могао да утиче на њихово пословање. Док су представници компанија из већих градова имали блажи став о најави да би "минималац" са 475 евра могао до 1. октобра да порасте на 500, а до Нове године и на 550 евра, фирме из источне Србије не гледају благонаклоно на ту меру. Напомињу да би повећање минималца могло да угрози постојећа радна места.

"Показало се да само 16,8 одсто привреде која је анкетирана потпуно подржава и сматра да је потпуно оправдано повећање минималне зараде у неком кратком року", рекао је за РТС Иван Ђоковић из Уније послодаваца.

Без подршке државе, повећање минималца угрожава радна места

Ђоковић даље наводи да 83,2 одсто сматра да то није могуће, односно да је могуће уз неке ризике, и да без помоћи државе у виду инвестиција или растерећења пословања, да није у потпуности изводљиво.

Такође, 27 одсто сматра да је то ризично и да је тешко у овом тренутку, а 21 одсто сматра да је то неизводљиво и неприхватљиво за њихов волумен пословања, а 35 одсто каже да то може да се подржи, али уз административну и другу подршку државе, прецизирао је Ђоковић. 

На питање како би се повећање минималца одразило на укупну привреду и државни буџет, будући да када се повећава минималац, држава повећава и неопорезиви део на зараде, Слободан Минић из Фискалног савета Србије истиче да му је необично то што је Влада изашла са средњерочним планом повећања минималне зараде, мимо Социјално-економског савета.

Социјално-економски савет је институција у оквиру које би требало да се воде преговори и о минималној заради. Битно је да се држимо тих институционалних оквира зато што у тим преговорима, на основу неких објективних параметара и анализа као што је нпр. кретање продуктивности домаће привреде као што су кретања трошкова живота, може да се дође до износа минималне зараде која ће донети највећи могући бољитак, а да се истовремено не угрози опстанак радних места, изјавио је Минић и додао Србија има структурни проблем јер од 2018. године плате расту много брже од продуктивности.

Кумулативно и двоструко више, што посредно доводи до одласка страних инвеститора из Србије.

Коме је наклоњенија држава?

Саговорници РТС-а истичу да домаћи и страни инвеститори званично јесу у истом положају када се ради о праву на субвенције. Међутим, напомињу да то у пракси није увек баш тако. Да је држава мало наклоњенија странцима који уз то имају и додатну подршку својих конзуларних представништава.

Што се тиче осталих изазова с којима се домаћи привредници суочавају, анкета Уније послодаваца је показала да су то недостатак ликвидних средстава које би требало да пласира банкарски сектор, недовољна подршка државе кроз субвенције за нову опрему и нове технологије као и лажна боловања, преплаћеност, те недостатак подршке образовног система који би требало да школује кадрове у складу са потребама тржишта.