Rusini odlaze iz Vojvodine

Jedna od malobrojnijih nacionalnih zajednica u Srbiji - rusinska zajednica, beleži drugi talas raseljavanja iz Vojvodine. Zbog sigurnijeg radnog mesta, nejčešće odlaze u Kanadu. Oko 100 porodica napustilo je Srbiju devedesetih, isto toliko u drugom navratu koji je počeo 2000. godine.

Miroslav sa suprugom uskoro odlazi za Kanadu. Kao automehaničar nikada nije radio u struci, a tamo ga, kaže, čeka obezbeđen posao.

"Imam ko će da mi pomogne, imam dva drugara koji su tamo pet godina i postigli su mnogo više nego za 25 godina ovde", objašnjava Miroslav Kološnjai iz Ruskog Krstura.

On kaže da tamo već ima mnogo Rusina i da se pravi novi Ruski Krstur novo mesto Rusina.

I Monika će iz Kucure, gde trenutno radi kao profesor fizičkog, ubrzo ide put Kanade sa suprugom i dvoje dece.

"Suprug je dobio ponudu za posao preko nekih prijatelja i to je osnova preko koje možemo da odemo. Ono što posedujemo planiramo da rasprodamo, idemo na iseljeničku vizu i za sad nemamo u planu da se vratimo", kaže Monika Tamaš iz Kucure.

Predsednik Nacionalnog saveta Rusina Slavko Rac kaže da ljudi odlaze kako bi rešili egzistenciju i da je očigledno da je lakše promeniti sredinu nego samog sebe.  

"Mi se trudimo i na svaki način pokušavamo da ostvarimo kontakt sa ljudima koji su tamo.Tamo su neki ljudi i postali imućni, zašto neko od njih možda u drugoj generaciji ne bi došao ovde kao investitor i uložio sredstva", ističe Rac.

"U našoj parohiji u Kanadi je i sveštenik iz Ruskog Krstura koji je našim ljudima pomagao kada je trebalo pronaći zaposlenje. Garantovao bi da ste dobar radnik, da imate kvalitete i na sebe preuzimao odgovornost", kaže Mihajlo Malacko iz Katedralnog hrama Svetog Nikole, u Ruskom Krsturu.

Rusini, kao nacionalna manjina u Vojvodini, imaju uslove za razvoj svog nacionalnog identiteta, u inostranstvo odlaze u potrazi za poslom.

Međutim, da bi jedna malobrojna zajednica opstala, navode stručnjaci, najbitnije je obrazovanje na maternjem jeziku, koje Rusini u Vojvodini imaju preko 250 godina. Danas više od polovine rusinske dece školu pohađa na srpskom jeziku.

"Uglavnom idu obrazovani ljudi i sigurno je da je to jako nepovoljno za jednu nacionalnu manjinu, drugo odlaze sa decom. Već u nekim naseljima gde žive Rusini ima problema da se drži nastava na maternjem odnosno rusinskom jeziku", ističe prof. dr Janko Ramač sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Rusinska zajednica u bivšoj Jugoslaviji nekada je brojala 25.000 ljudi. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji ih je bilo 16.000, a očekuje se da prema najnovijem popisu taj broj bude još manji.