Kreativni distrikt: Barbi Marković

Kaže da je kul biti pesimista, da voli trenutak kada pomisli: čekaj, ovde nešto nije u redu. Emisiju smo snimili u Beču, odakle svojim čudesnim delima osvaja čitalačku i pozorišnu publiku širom Evrope.

Barbi Marković je rođena i odrasla na Banovom brdu, tu je provela detinjstvo i ranu mladost, tokom  poslednjih godina socijalističke Jugoslavije, njenog raspada početkom devedesetih i NATO bombardovanja. U Beogradu je počela da studira germanistiku.

Njena odluka da napusti zemlju došla je iznenada,  2006-te, kada saznaje da studenti iz zemalja koje su nekada bile deo Austrougarske imperije mogu besplatno da studiraju u Austriji. Sa dva kofera i 500 evra u džepu stigla je u Beč. Uprkos tome što je u to vreme bila pri kraju studija nemačke književnosti, kaže da joj je nedostajalo znanje jezika. Paralelno studira i bori se za život u tom gradu.

Barbi je u književnost ušla romanom Izlaženje. Kako bi vežbala nemački jezik, prevodila je novelu Hodanje austrijskog pisca Tomasa Bernharda. Za reči koje nije znala ubacila je svoje, zamenjujući na kraju tri glavna muška lika sa tri devojke u dvadesetim godinama u nočnim izlascima u Beogradu, menjajući naslov u Izlaženje. Bio je to neskriven i dinamičan dijalog sa slavnim piscem. Njeno Izlaženje ima isti broj strana i rečenica koliko i Bernhardov klasik, ali pripoveda o beogradskoj klabing sceni. U dodiru sa  njegovom književnošću nastala je priča o alternativnom, avangardnom Beogradu, komplikovanim istorijskim i društvenim okolnostima, priča o klabingu usred društvene stvarnosti koja je imala neke sasvim preteće tonove. 

U njenom sledećem romanu Superheroine, koji je delimično pisan na nemačkom jeziku, a delimično preveden na nemački, tekao je dijalog s gradom i sa onim što je vidljivo na telu grada:  grafiti i murali, politička propaganda i reklamne kampanje. Čitajući te natpise superherojke iz knjige Barbi Marković čitaju savremenu hroniku gradova koji su ih obeležili - Beč, Beograd, Sarajevo i Berlin.

"U Beču, svaka druga zgrada izgleda kao da je sagrađena za kralja, konobari nose smokinge, u javnom prevozu muzičari sviraju Mocarta. Ali, u pričama srpske autorke Barbi Marković, smeštenim u austrijski grad i njegovu okolinu, nešto nije u redu sa tim mestom - piše novinar Gardiana u uvodnom tekstu o njenoj zbirci kratkih priča Minihoror. Knjiga je najavljena kao zbirka avantura Miki i Mini koji pokušavaju da se uklope u svakodnevni urbani život.

Objavljen na nemačkom jeziku Minihoror se našao na vrhu prestižnih lista nemačkih kritičara, ispred novih knjiga Pola Ostera i Petera Handkea. Nakon što je nagrađena na sajmu knjiga u Lajpcigu Minihoror postigže uspeh i kod šire publike.

I dok se još diže prašina za njenim Minihoror pričama koje se dramatizuju i postavljaju u pozorištima širom nemačkog govornog područja Barbi objavljuje još dve knjige.

Kod Barbi Marković u književnosti i životu nema patetike, samo brutalna istina. Piše svaki dan, jer pisanje je za nju jednostavna formula da izrazi ono o čemu često razmišlja - život dostojan čoveka. I da, ponekad svrati u Beograd da obiđe porodicu i prijatelje i predstavi svoja dela.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Milan Romanjuk

montaža Nikola Zagorac

režija Milica Mitrović