Metamorfoze: Kokan Mladenović

To je, kaže, mesto apsolutne slobode. Na pozorišnim scenama razmatrano je gotovo sve važno iz istorije čovečanstva.

Mladenović je rođen u Nišu gde je završio srednju glumačku školu, u klasi Mime Vuković-Kurić. Režiju je diplomirao na Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jevtića.

Bio je umetnički direktor pozorišta "Dadov", stalni reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru, direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu i upravnik pozorišta Atelje 212.

Vanredni je profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ima osam Sterijinih nagrada, pet Zlatnih Ćurana na Danima komedije u Jagodini, četiri nagrade Joakim Vujić i desetine drugih priznanja za režiju širom nekadašnje zemlje. Ima i nagradu Bojan Stupica koju rediteljima dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije.

Šekspir, Bunjuel, Harms, Bomarše, Aristofan,  Hajner Miler, Dušan Kovačević, Ibzen, Aleksandar Popović, Ljubomir Simović, Selenić, Bulgakov, Vida Ognjenović, Basara, Sidran, Darko Cvetić su samo neki od autora čija dela su bila inspiracija za predstave koje je režirao. Povod, jer Kokan Mladenović nije reditelj teksta već konteksta, autor završne strukture predstava koje promišlja iz vizure priče koju želi da ispriča, a tiču se ovog vremena. Uvek sa pitanjem šta taj tekst znači u nama danas i šta nam o našem vremenu govori. Veruje da umetnik mora da stvara iz impulsa svog vremena, da teme iz okruženja prepozna kao teme za pozorište, da kritički promišlja stvarnost i svet u kojem smo. Jer, pozorište je oduvek parametar koji postavlja pitanja o nepravdama i devijacijama u društvu.

Kokan Mladenović je intelektualac i kreativac koji nas svojim predstavama podseća ko smo, gde živimo i da, možda, ipak možemo i moramo bolje. Zato ne prestaje da nas iznenađuje novim idejama, scenskim kreacijama, zanimljivim junacima.

Sa uspehom režira u pozorištima Srbije, Slovenije, Mađarske, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije, Švedske, Bosne i Hercegovine, Makedonije. I po nekad u Beogradu. To što su mu vrata beogradskih pozorišta zatvorena znači da živi svoj profesionalni život u nekim drugim pozorišno zanimljivijim mestima, svuda ukazujući na probleme sveta u kojima živimo. Zato što veruje samo u pozorište koje razmatra fenomene koji sputavaju pravedno društvo i građane u njemu.

Zato kritički govori i o našem pozorištu, kaže da ono danas nije odraz društva u kojem živimo. Da je udobno ušuškano i kompromisno i da ovo vreme traži mnogo hrabrije teatarske iskorake.

Pozorište budućnosti vidi ispunjeno izuzetnim umetničkim delima sa važnim i hrabrim predstavama koje publici mogu da odgonetnu nedoumice o tome gde, kako i zašto žive i šta bi to mogli da promene da njihov život bude sadržajniji i bolji.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Vasko Vasović

montaža Miroslav Nikolov

režija Milica Mitrović