Metamorfoze: Dragana Varagić

U Narodno pozorište je nakon akademije ušla na velika vrata, kao Nataša Rostova, a zatim kao prvakinja Drame odigrala Ledi Anu, Helenu Čarls, Elizabetu Proktor, Katarinu Lugomirski i brojne druge uloge. U isto vreme ima značajne filmske i televizijske naslove – Svetozar Marković, Veliki transport, Banjica, Sivi dom, Vuk Karadžić, Varljivo leto 68, Aleksa Šantić. Na samom početku imala je zanimljivu i bogatu karijeru. Međutim, iznenada, devedesetih odlazi u Kanadu.

Dragana veruje da je i za život i za pozorište potrebna hrabrost tako da odoleva svim životnim i profesionalnim iskušenjima i gradi kanadsku karijeru - glumi, režira, predaje na univerzitetu, producira predstave... Igrala je tamo u komadima od Šekspira i Strindberga do Hauarda Barkera i Edvarda Bonda. Režirala je, između ostalog, naslove Kanal sreće, To nije moja priča, Dantes Divinus, Poslednji dani Jude Iskariotskog, Princeza T…. Predavala je glumu na univerzitetima Dalhauzi i Vindzor, a glumu i režiju na Univerzitetu Otava. Bila je nominovana za nagradu Dora za najbolju glumicu u Torontu. Od ovdašnje publike delio je okean i godine odsustva, ali nikad nije zaboravljena.

Kada se nakon dvadeset godina vratila, dočekali su je novi profesionalni izazovi i povratak glumi na maternjem jeziku. 

2021. godine vratila se iz Amerike sa nagradom za najbolju epizodnu ulogu na festivalu "Independent Shorts" u Los Anđelesu, u filmu Kada sam kod kuće.

Povremeno odlazi u Kanadu da režira, predaje i ponešto odigra.

Dragana veruje da je odnos prema drugome odnos prema sebi, da smo zaboravili na toleranciju, na sistem vrednosti, da se strah od sutrašnjice zgrčio negde u nama. Kada to osvestimo, kaže, nešto ćemo promeniti i u životu i u profesiji. Za sve to neophodna je ljubav.

Vredna i posvećena sa puno ljubavi nastvalja da se bavi onim što nabolje ume i najviše voli.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Branko Srećković

montaža Miroslav Nikolov

režija Milica Mitrović