Kreativni distrikt: Bogomir Doringer

Kada je o njegovoj umetnosti reč sve je, kaže Bogomir, počelo u Beogradu devedesetih. Kombinacija straha, igre i surovosti iz detinjstva prenela se i na umetnost koju voli. To su uvek granične prakse, izučavanja rituala i neobični projekti.

Nakon početnih studija sociologije u Beogradu, diplomirao je na Gerrit Rietveld akademiji u Amsterdamu. Nekoliko godina kasnije i na Holandskoj filmskoj akademiji. Njegov doktorski rad na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču pod naslovom Ja plešem sam posmatra klabing iz ptičje perspektive, kao ogledalo društvenih i političkih promena i istražuje kolektivne i individualne dinamike plesnog podijuma.

Kao interdisciplinarni umetnik uzima pojave modnog dizajna, filma i konceptualne umetnosti kao oblike komentarisanja savremenog društva. U svojim projektima Doringer se bavi sociološkim fenomenima koji se manifestuju u telima i na telima ljudi. Za svaki projekat okuplja stručnjake iz različitih oblasti, a rezultati projekata pokazali su se značajnim i u sferama medija, sociologije, psihologije, medicine, antropologije... Zapažanja i rezultate ovih radova predstavlja u formi predavanja, radionica, umetničkih instalacija i filmova. Bio je dva puta nominovan kao predstavnik Srbije na Venecijanskom bijenalu. U Amsterdmu trenutno radi kao nezavisni kustos za Next Museum novih medija.

Tokom karijere bio je autor niza zanimljivih projekata. Izložbu Bez lica predstavlja u uglednom Museums Kvartiru u Beču koja je zatim bila u Amsterdamu i Briselu.

Projektom pod naslovom Ja plešem sam istražuje da li se klabing subkultura može posmatrati kao mikro - okruženje koje bi pokazalo kako određeni obrasci ponašanja na plesnom podijumu govore o širim savremenim kulturnim i društveno-političkim fenomenima?

Za projekat Kustos prirode Doringer se obraća Prirodnjačkom muzeju u Beču sa neobičnim zahtevom: da izdvoji ptice čiji bi se narativ i istorija mogli uporediti sa prošlošću gastarbajtera. Naime gastarbajtere ili migrante često upoređuju sa pticama selicama ili vole da se porede sa njima.

Gastarbajterski fenomen u Austriji istražuje i kroz projekat Ainhajt klub u kojima doseljenici gaje nostalgičan odnos prema domovini.

U Amsterdamu su u vreme našeg boravka bile dve Doringerove izložbe, jedna u Nekst muzeju, druga u gradskom Arhivu.

Život u drugoj rezoluciji je naslov impresivne izložbe u Nekstu čiju je kustos. Tu Doringer donosi pregled dvadesetogodišnjeg rada umetničke grupe Random International. Njihovi digitalni radovi su kreativni, inspirativni i interaktivni. U kontaktu publike i tehnologije nastaju fascinantne priče o tome šta danas znači biti čovek.

U zgradi Arhiva grada Amsterdama je Doringerov rad deo kolektivne izložbe video radova koji kroz klabing daju svojevrsnu socijalnu analizu ovog grada.

Beograd je za Bogomira Doringera grad iz sećanja i detinjstva. Romantizuje ga i posmatra sa nostalgijom. Amsterdam je njegov grad budućnosti. Baza u kojoj stvara svoju neobičnu umetnost.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Milan Romanjuk

montažer Miloš Ačanski

režija Milica Milić