Kreativni distrikt: Ana Kapor

1983. napušta Beograd da bi se upisala na Akademiju likovnih umetnosti u Rimu.

Ćerka pisca i slikara Mome Kapora je putujući sa roditeljima i pre dolaska u Rim videla skoro svaki kutak stare Evrope, otkrivajući njeno blago u muzejima i umetničkim galerijama. Izbor Italije nije nimalo slučajan. 40 odsto svetskog umetničkog blaga je u toj zemlji.

Počela je da slika sa četiri godine u očevom ateljeu, i nikada nije prestala, kao što nikada nije imala dilemu šta će raditi kad poraste... A rasla je između Beograda i dugih letnjih boravaka u Dubrovniku,  odakle su roditelji Anine mame. U Rimu, gde je u vreme kada je diplomirala na Akademiji lepih umetnopsti, već došlo do preporoda figurativnog slikarstva, upoznaje Arnalda Romanija koji je u tom trenutku predstavljao stub nove figuracije. Ubrzo nakon toga ima prvu samostalnu izložbu u njegovoj galeriji, upoznaje galeriste izlaže u Milanu, prisustvuje na većini značajnih umetničkih sajmova u Italiji ali i po čitavom svetu. Dobija brojne nagrade, među kojima i Nacionalne nagrade za slikarstvo. U svom slikarstvu Ana nastoji da otkrije iste enigme koje su očaravale majstore rane renesanse i kanone koji su diktirali vizantijsku misao. Počinje da gradi sopstveni stil. Za razliku od antičkih majstora kod nje nema likova, ono što je bila pozadina u renesansnoj umetnosti postaje prvi plan u njenom slikarstvu. Oduvek je fascinirana svetlošću i kamenom Mediterana... sve to našala je u Rimu, gde živi.

Tokom godina stvorila je stabilne veze sa najznačajnijim galerijama u Italiji i Nemačkoj. Često izlaže zajedno sa suprugom, slikarom Vladimirom Pajevićem.

2011. godine pozvana je da učestvuje na Bijenalu u Veneciji, a sledeće je imala izložbu u Museo della Civilta Romana u Rimu. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama u Italiji, Francuskoj, Portugalu, Maroku, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Turskoj, Egiptu, Srbiji, SAD i Velikoj Britaniji.

Zamkovi nesvakidašnje lepote, bajkoliki svetionici, prekrasni vrtovi i magične tajnovite tvrđave koje okružuje neki viševekovni mir... to je samo deo sveta raskošnog slikarstva Ane Kapor, na čijim delima preovlađuje neobična, meditativna lepota, umetnost tišine i zaustavljenog kretanja. Njeni uzori su stari italijanski majstori, oni koji su negovali raskošnu paletu boja i grandioznih umetničkih doživljaja – Pjero dela Frančeska, Paolo Učelo, Dučo di Buoninsenja i braća Lorenceti. Za nju su oni čuvari tajne slikarstva. Njene slike su vedute u kojima se oseća praznina i tišina, neki čudan spokoj.

Anina slikarska tehnika je tradicionalna, gotovo ista kao postupak koji su koristili slikari davnih vremena. Ali je predmet njenih slika drugačiji. Koristeći jezik starih majstora, iz vizure čoveka našeg vremena nastoji da govorim o univerzalnim temama.

Slikanje je njena suštinska potreba i vremenom je postalo Anin najprirodniji način izražavanja i komunikacije sa ljudima.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Milan Romanjuk

montaža Marija Aranđelović

režija Milica Mitrović