Glasovi iz prošlosti – priče o legatima: Galerija "Milan Konjović"

"Veliki deo mojih slika rasejan je po zemlji i inostranstvu", objašnjavao je slikar koji je verovao da je akt stvaranja religija. "Napuštale su me kao deca kada odrastu i napuste roditeljski dom. Slike koje su ostale sa mnom, od kojih se nikada nisam hteo odvojiti, one pripadaju gradu u kome sam se rodio, gde mi se probudila svest, gde sam postao čovek i sazreo kao umetnik."

U punoj stvaralačkoj snazi Milan Konjović je ovako najavio dar Somboru. Godine 1965. uz ugovor o poklonu, ostavio je zbirku od 500 slika koja se kasnije širila i danas ima gotovo 1100 radova. Na taj način postao je jedan od retkih umetnika koji su za života dobili svoju galeriju, svečano otvorenu 1966. godine.

"Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera…".Tako je Konjović, miljenik bogova, kako ga je nazivao veliki istoričar umetnosti Dejan Medaković, govorio 1958. godine, kao zreo i već ostvaren umetnik.

O tome svedoči i njegov slikarski opus – gotovo da nema tehnike u kojoj se nije oprobao. Hiljade dela – ulja, pasteli, tempere, akvareli, crteži, tapiserije, pozorišne scenografije, skice za kostim, vitraži, mozaici, grafike! Izlagao je na više od 300 samostalnih i skoro 700 kolektivnih izložbi širom zemaljske kugle!!!

I sam začuđen pred obiljem stvorenog, često se pitao kako je sve to uspeo da uradi.

"A živeo sam pun život, nikada nisam bio asketa", potvrđivao je.

Kako je Konjović proživeo taj svoj prebogati život? O tome šta i koga je voleo, gde je putovao i boravio, koliko se menjao, odakle je crpeo inspiraciju, kako je odgovarao na sudbinske izazove… u desetoj priči serijala "Glasovi iz prošlosti – priče o legatima".

Urednik i scenarista emisije Nevena Milić

Reditelj Maša Vujošević

Narator Dejan Grujić

Snimatelj Dragan Lapčević

Montažer Petar Šumonja

Grafički dizajn Dragan Bulović

Muzički urednik Ana Pavlović

Dizajn zvuka Marko M. Vučković