Uspon na čarobni breg

Prošlo je 150 godina od rođenja i 50 godina od smrti pisca i nobelovca Tomasa Mana.

"Ako imam neku želju u pogledu sudbine moga dela“, pisao je, "onda je to želja da se o njemu kaže da je blisko životu, iako poznaje smrt".

Man je o životu pisao kao mislilac. Idejni aspekt njegovog celokupnog dela preispituje gotovo sve ključne tačke čovekove egzistencije kroz vreme. Bolest, smrt, prostor i vreme, ideju napretka, religije, revolucije, telesno i duhovno, umetnost i život... Rođen je svega nekoliko godina posle završetka francusko-pruskog rata kada je Evropa ulazila u svoje zlatno doba, belle epoque slobodne misli i napretka ali i epohu dekadencije koja se završila Velikim ratom. Dolaskom Hitlera na vlast 1933. godine Man je emigrirao i u emigraciji nastavio da ispisuje dela koja su zaokružila njegov značajan umetnički opus. Govorio je da se taj opus ne može svesti na samo jedno delo i da "ambicija ne bi trebalo da bude lična; ne bi smela da dođe pre samog dela. Delo mora da je iznedri i da podstakne završetak zadatka." Tomas Man je ispunio svoj zadatak kroz život koji je, kako je to pronicljivo primetio Oto Bihalji, "predstavljao koračanje, od dela do dela, uvek od čežnje ka ispunjenju."

O delu Tomasa Mana u Času anatomije razgovaraju germanistkinja i prevoditeljka Jelena Kostić Tomović i pesnikinja i germanistkinja Jovana Nastasijević

Autorka i urednica: Marija Nenezić

Režija: Maja Mandić