Pravo na sutra: Raseljeni u Surdulici i matične službe

U Surdulici se sa porodicom skućio Slaviša Kostić iz Cernice. Pamti kako su ubijali Srbe koji su u koloni napuštali svoja sela i gradove. Shvatio je da mora da zaštiti decu. Trpeli su napade, zapalili su im pomoćne objekte. I pored svega Slaviša Kostić bi se sa porodicom, kaže, vratio u Cernicu.

Direktne pretnje telefonom u kojima su Albanci zahtevali da odu sa Kosova i Metohije imali su Vesko i Olga Ristić iz Vitine. Zato su porodičnu kuću sa decom morali da napuste u papučama ne ponevši sa sobom ni porodične fotografije. Sada obilaze pusta groblja u Vitini, i drugim mestima koja samo odlučni obilaze.

Vukosava i Zoran Aleksić pokušavali su sa petoro dece da ostanu u Gnjilanu ali nisu uspeli. Iz Surdulice gde sada žive, vraćali su se u Gnjilane više puta, ali nisu ih prihvatili ni u Domu zdravlja gde je Vukosava bila zaposlena ni u samom gradu. Tada su Albanci ubili profesora Slobodana Perića i sa njegovom glavom igrali su fudbal, kaže Vukosava Ristić. Njen suprug Zoran je, kaže, ljubio kućni prag kada su poslednji put morali da napuste porodičnu kuću.

U Surdulici su skoro sva internoraseljena lica sa Kosova i Metohije zbrinuta zahvaljujući povereniku za izbeglice i raseljena lica Stanislavu Joviću, koji poznaje svako raseljeno lice u toj opštini. Ostale su još dve porodice koje zbog legalizacije objekata čekuju potpuno zbrinjavanje. Nada se da će uspeti i njima da pomogne.

I Matične službe iz Novog Brda, Gnjilana, Kosovske Kamenice i Vitine rade van svojih sedišta u Vranju.

Za dokumenta dolaze svi Albanci, Srbi, Goranci, Romi i Aškalije. Potrebna dokumenta dobijaju odmah kaže matičar Zoran Jovanović, koji je tako upoznao mnogo ljudi različitih nacionalnosti sa Kosova i Metohije, ali i mesta u kojima nikada lično nije boravio.

Sa njim su i matičari sa Kosova i Metohije iz Gnjilana i Uroševca odakle je i Nebojša Đođević. Matičar Đorđević i sam je raseljeno lice svoj radni vek nije očekivao da će završiti van Uroševca. Kaže da Albanci stalno dolaze ali da najviše ima zahteva od Albanaca iz dijaspore koji vade uverenja o bračnom stanju, radi sklapanja braka sa ženama u držvama Evropske unije.

U arhivama se nalaze stare matične knjige, koje se čuvaju, a mogu biti i dobra građa za istraživače. Inače, do 1946. godine matične knjige vodile su Crkva i Džamija.

Autor emisije Svetlana Vukmirović

Snimatelj Goran Koprivica

Tonski snimatelj Miroslav Radišić

Rasveta Dalibor Milutinović

Montaža Marija Arsenijević

Realizacija Vesna Novaković