Kreativni distrikt: Ana Kapor

1983. odlazi u Rim da studira slikarstvo na Akademiju lepih umetnosti. Sa sobom nosi zahtevan prtljag. Ćerka pisca i slikara Mome Kapora je putujući sa roditeljima i pre dolaska u Rim videla skoro svaki kutak stare Evrope, otkrivajući njeno blago u muzejima i umetničkim galerijama. Izbor Italije nije nimalo slučajan, ogroman deo svetskog umetničkog blaga je u toj zemlji.

Ana je počela da crta i slika u očevom ateljeu sa četiri godine. I nikada nije prestala, kao što nikada nije imala dilemu šta će raditi kad poraste... 

U Rimu, gde je u vreme kada je diplomirala na Akademiji lepih umetnosti, već došlo do preporoda figurativnog slikarstva, upoznaje Arnalda Romanija koji je u tom trenutku predstavljao stub nove figuracije.

Ubrzo nakon toga ima prvu samostalnu izložbu u njegovoj galeriji, upoznaje zatim i druge galeriste, izlaže u Milanu, prisustvuje na većini značajnih umetničkih sajmova u Italiji ali i po čitavom svetu. Dobija brojne nagrade, među kojima je i Nacionalna nagrada za slikarstvo. 

Na svojim slikama Ana nastoji da otkrije enigme koje su očaravale majstore rane renesanse i kanone koji su diktirali vizantijsku slikarsku misao. Počinje da gradi sopstveni stil. Za razliku od antičkih majstora kod nje nema likova, ono što je bila pozadina u renesansnoj umetnosti postaje prvi plan u njenom slikarstvu. 

Oduvek je fascinirana svetlošću i kamenom Mediterana... sve to našala je u Rimu, gde živi.

Za Anu je slikarstvo traganje za vremenom koje je zaustavljeno u prostoru. Taj metafizički fenomen prepoznaje na pejzažima koji su okruživali junake rano renesansnih slika. Upravo taj svet iz drugog plana ona na svojim slikama ističe u glavnog protagonistu.

Anina slikarska tehnika je tradicionalna, gotovo ista kao postupak koji su koristili slikari davnih vremena. Ali je predmet njenih slika drugačiji. Koristeći jezik starih majstora, iz vizure čoveka našeg vremena nastoji da govori o univerzalnim temama.

Razmišlja kako svi koji se bave slikarstvom žele da naprave idealnu sliku. Ta potraga se na kraju pretvori u specifični slikarski jezik.

Slikanje je njena suštinska potreba, najprirodniji način izražavanja i komunikacije sa ljudima.

Rim je njen grad isto koliko je to i Beograd. U jednom gradu je njen dom u drugom domovina.

Autorka i urednica Olivera Milošević

Snimatelj Milan Romanjuk

Montaža Marija Aranđelović

Režija Milica Mitrović