Metamorfoze: Nikita Milivojević

Ona se može smestiti u nekoliko okvira: od predstava koje su repertoare beogradskih pozorišta vodile u savremene tokove, preko angažovanih ostvarenja koja su kroz dela klasika i savremenih pisaca kritički reagovala na našu stvarnost, do bogatog opusa koji ostavlja dubok trag u najznačajnijim grčkim pozorištima, zatim važnih predstava koje je režirao u evropskim pozorištima, Šekspir festivala koji je osnovao i sa uspehom vodi, sve do predstava koje je radio u pozorišno mitskim mestima: u Delfima, Glob teatru u Londonu i antičkom Epidaurusu.

Nikita je prošao dug put od angažovanog buntovnika devedesetih do reditelja koji u svojim delima razmatra univerzalne teme koje se tiču ljudskog postojanja.

U pozorištu njegov teren su emocije, odnosi među ljudima, karakteri, detalji. Veruje da su lične karte reditelja naslovi koje je radio, da u predstavama koje režira svaki put ostavlja deo sebe, da u svakoj pronalazi vezu sa vlastitom ličnošću, iskustvom, karakterom. Veruje i da je umetnost ta koja daje ravnotežu svetu koji, kako je još Šekspir zaključio "konstantno iskače iz zgloba".

U jednoj anketi pozorišnih kritičara Srbije predstava Banović Strahinja koju je režirao proglašena je najznačajnijim pozorišnim ostvarenjem devedesetih godina prošlog veka. Emigranti, Maska, Život je san, U potpalublju, San letnje noći, Karolina Nojber su naslovi iz njegove pozorišne lične karte devedesetih. Dvehiljadite godine karijeru nastavlja u Grčkoj. Njegove predstave Ivanov i Zločin i kazna u teatru Amore proglašene su pozorišnim događajima u Atini, za predstavu Tri sestre dobija nagradu za najbolju režiju u grčkim pozorištima. U Solunu režira Bekstvo Bulgakova i Brehtovu Majku Hrabrost, u Atini Don Žuana, Lukreciju Bordžiju, predstavu Na Drini ćuprija po motivima romana Ive Andrića režira u Dizeldorfu. Režirao je sa glumcima Narodnog pozorišta iz Beograda Šekspirovu tragediju Henri Šesti za Glob teatar u Londonu, zatim je u Čortanovcima osnovao Šekspir festival. Pre toga Milivojević je bio direktor Bitef festivala, upravnik Bitef teatra i direktor drame Narodnog pozorišta. Režirao je film Jelena, Katarina, Marija.U Atini je drugi dom Nikite Milivojevića, Inđija je njegova Itaka, mesto gde je rođen, odrastao, gde se rado i uvek vraća.

Autor i urednik: Olivera Milošević

Snimatelji: Sima Dimitrić, Dalobor Vučković

Montaža: Goran Mijić

Muzički urednik: Vladana Marković

Reditelj: Milica Mitrović