ARHIV.doc

Naša arhiva vaš prozor u svet - Svetski dan audiovizuelne baštine obeležava se svake godine 27. oktobra. Ovaj datum proglasio je UNESKO 2005. godine kako bi se podigla svest o značaju i rizicima očuvanja snimljenih zvučnih i video zapisa. Toga dana nacionalne filmske arhive, televizijske i radio stanice, udruženja i brojne filmske institucije širom sveta organizuju javne programe, diskusije i predavanja sa ciljem da naglase značaj, osetljivost i ugroženost audiovizuelnog nasleđa.

I ove godine pridružujemo se obeležavanju ovog datuma pod sloganom "Vaš prozor u svet". Ključna inicijativa Uneska i Udruženja audiovizuelnih arhiva za ovaj dan jeste odavanje počasti profesionalcima iz oblasti očuvanja ovog tipa baštine i institucijama koje čuvaju kulturno nasleđe za buduće generacije. Kao prozor u svet, audiovizuelno nasleđe nam omogućava da prisustvujemo događajima kojima ne prisustvujemo, da slušamo glasove prošlosti i stvaramo narative koji informišu i zabavljaju. Kroz istraživanje audiovizulenih sadržaja sačuvanih na različitim nosačima slike i zvuka, stičemo poštovanje za kulturno bogatstvo i iz njega izvlačimo vredne pouke. Sledeći preporuku UNESKA, na ovaj dan za vas smo odabrali dragocenosti iz našeg Programskog arhiva, u znak sećanja na dva umetnika koji već pet godina nisu sa nama, na Šarla Aznavura i Milenu Dravić, a koji zahvaljujući sačuvanim zapisima zauvek ostaju deo našeg kolektivnog sećanja.

Šarl Aznavur, (Pariz, 22. maj 1924 - Pariz, 1. oktobar 2018) bio je francuski kompozitor, pevač i glumac jermenskog porekla. Poznat je po jedinstvenom tenoru koji sa lakoćom postiže i najdublje i najviše tonove i po melanholičnoj boji glasa. Komponovao je oko 1.000 pesama (uključujući tu ne mali broj numera na engleskom, italijanskom, španskom i nemačkom jeziku).

Velikan francuske šansone tokom svoje dugogodišnje karijere održao je nekoliko puta koncerte u Beogradu i Nišu. Prvi put stigao je u Beograd 17. januara 1969, posle Tunisa, Libana, Skadinavije, Holivuda i Njujorka. Koncert u Domu sindikata za Beograđane bio je zakasneli novogodišnji poklon, a za još uvek mladu Televiziju Beograd veliki izazov. O profesionalnim izazovima za ekipu Televizije Beograd a i svom ličnom iskustvu radeći na ovom koncertu Šarla Aznavura u Domu sindikata januara 1969. citiramo deo iz knjige “Držeći se za vazduh“, autora reditelja Zdravka Šotre:

“Postavio sam one stare, velike crno bele kamere, kojima smo počeli da radimo još pedeset osme. Postavio sam ih nmesta sa kojih sam nekad prenosio „Beogradsko proleće“ i čekao da Aznavur zapeva. Odjednom, pred sam početak koncerta, pojavi se jedan čovečuljak i pita na francuskom ko je reditelj. Kaže da izvođenje koncerta Šarla Aznavura obavezno podrazumeva stalne promene svetla. Pozvao sam šefa rasvete, Jovana Čedića, da ovo čuje. Rekosmo mu da još nemamo dimer, kojim se izvode te kerefeke.

- A to znači?

- To znači da vam možemo dati jedno svetlo od početka do kraja koncerta.

- Onda, gospodo, nema koncerta.

To reče, pa ode nekud. Upravo je isticalo vreme za početak koncerta, kada se onaj vrati i dovede glavom slavnog Aznavura, koji nije bio ništa viši od svog menadžera.

- Šta je u pitanju?

- Zamisli, kažu da ne mogu da menjaju svetlo.

- Onda nema koncerta.

- Rekao sam im.

- gospodine Aznavur, nemamo tehničkih uslova za to.

- Vi ste reditelj?

- Da.

- Imali ste šansu da snimite Aznavura.

- Verujte da je to bio moj san - odvalim ja, a on me odmeri da vidi lažem li.

- Ako je tako, onda probajte, smislite nešto!

Pozvao sam Žan Pola i zamolio ga da napravi spisak pesama i da pored rednog broja pesme stavi znak određen za svaku vrstu svetla. Čedić se već užasavao ideje koju nije mogao odmah da shvati.

- Kako ne razumeš? Pored pesme stoji znak da treba samo svetlo na njega, tvoji ljudi izvuku ostale kabloveiz utikača. Ako uz sledeći broj stoji znak spot i kontrasvetlo, utaknete reflektore od kontre. Za promene imate dosta vremena dok traje aplauz. Šta kažeš?

- Kažem da ti nisi normalan, gde se to radi?!

- Nigde, a ovde će morati.

Koncert je ipak krenuo. Rasvetljivači su čupali utikače reflektora, opet neke uključivali, a neke čupali, pa opet čupaj, uključi... S obzirom da nismo imali nikakve probe, pored sve naše panike, koncert je tekao skoro besprekorno, svetlo se skoro idealno menjalo...“

Milena Dravić, dramska umetnica (Beograd, 5. oktobar 1940 - Beograd, 14. oktobar 2018). Često je nazivana najvećom jugoslovenskom filmskom divom. Glumila je u preko 100 filmskih ostvarenja a uporedo je igrala u pozorištu kao i na telviziji.

Najpoznatije uloge odigrala je u filmovima Prekobrojna, Bitka na Neretvi, Misterije organizma, Šesta brzina, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Rad na određeno vreme, Nije lako sa muškarcima i Zona Zamfirova. Poznata je i po televizijaskim ulogama iz serija Priče iz Nepričave, Metla bez drške, Policajac sa Petlovog brda, zatim kao Živka iz Gospođe ministarke ali i kao deo voditeljskog para popularnog šou programa Obraz uz obraz sa svojim suprugom i kolegom Draganom Nikolićem.

Dravićeva je dobitnica velikog broja domaćih i inostranih nagrada i priznanja, od kojih su najznačajniji ”Dobričin prsten”, ”Nagrada Žanka Stokić”, nagrada za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu, specijalna nagrada Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji, sedam Pulskih arena, tri Statuete Ćuran i jedan Zlatni ćuran na Danima komedije, Nagrada Pavle Vuisić, Statueta Joakim Vujić i druge.

- Korišćeni materijali Programskog arhiva Radio televizije Srbije

- Realizacija grafički dizajner Ema Tasan Lukić, montažer Nada Dodig, urednici Milena Jekić Šotra i Marijana Cvetković; Redakcija dokumentarnog programa, Istoriografija