Metamorfoze: Mira Banjac

Tokom karijere je pred publiku izvela na stotine različitih likova, žena našeg podneblja, uvek sa osećajem za meru. U svom dugom umetničkom trajanju oživljavala je lepotu jednostavnosti anonimnih, neupadljivih žena. Bezimene u svakodnevnom životu u njenom tumačenju postaju važne i upečatljive. Mirina gluma je karakterna, uvek sa komičnim valerima.

Rođena početkom prošlog veka, prošla je teško detinjstvo i mladost i stigla do zvezda. Koliko god ona danas delovala spokojno i ostvareno, taj put nije bio lak i jednostavan. Mira je iz prve generacije glumaca koja je završila Državnu glumačku školu u Novom Sadu 1950. godine, u klasi Jurija Rakitina. Njena karijera je počela petnaestogodišnjim radom u pozorištu. Uz kraće angažmane u pozorištima u Sremskoj Mitrovici i Banja Luci radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. 1970. godine, na poziv Mire Trailović dolazi u Beograd, u Atelje 212.

Zatim staje pred kamere i već sedamdesetih doživljava pravu ekspanziju, kroz čak 44 filmska i televizijska ostvarenja. Osamdesetih je njena karijera na vrhuncu. Tumači uloge jakih, nesalomivih žena iz naroda. Tada nastaju njena mala remek dela, uloge u predstavama Radovan III, Korešpodencija, Čudo u Šarganu, u filmovima Sjećaš li se Doli Bel, Varljivo leto '68, Balkanski špijun.

I pored slave i mnoštva kultnih ostvarenja, često je igrala sporedne i epizodne uloge. Isticala je da su joj kraće uloge nekada predstavljale veći izazov i citirala svog profesora koji je govorio da dobar glumac mnogo može i u malom pojavljivanju na sceni, ili u samo par kadrova.

U karijeri koja traje više od sedamdeset godina dobila je najveće nagrade i priznanja: dve Sterijine nagrade, dve Zlatne arene, Nušićevu nagradu, Nagrade Žanka Stokić i Pavle Vuisić, Dobričin prsten za životno delo. O njenom životu i stvaralaštvu napisano je nekoliko knjiga, a ona i dalje neumorno stvara.

Ima osoben životni pristup i nenametljiv stil. Delikatna je, diskretna, jednostavna, komunikativna, elokventna i principijelna.

Mira Banjac, naše kulturno blago je i u desetoj deceniji posvećenik svog posla. Primer za mudro i dostojanstvenu dugo trajanje, u životu i u profesiji.

autor i urednik Olivera Milošević
snimatelji Sima Dimitrić i Dalibor Vočković
montaža Miloš Ačanski
reditelj Milica Mitrović