Trezor

Danas je Svetski dan ljubaznosti

Budi fin, izbor - tokom 2000. i 2002. godine ekipa autora realizovala oko 80 minijatura serije Budi fin, koje su emitovane u ciklusima, svakog dana i više puta dnevno. Poznate su ličnosti, kroz brižljivo odabrane situacije, podsećali na bon-ton, na pravila ponašanje, kulturne norme u društvu, na uljudnost i toleranciju. Naizgled zabavno i duhovito postiglo je tačno ono što je vešti scenaristički i urednički tim želeo - široku kulturnu akciju za sve uzraste i za sva vremena... "Trezor " je za današnji Dan ljubaznosti izabrao nekoliko primera iz ove serije.

- Učesnici: Danica Maksimović, Biljana Vilimon, Dragana Jugović DelMonako, Predrag Koraksić, Dušan Kovačević, Ksenija Zečević, Ljubivoje Ršumović, Olja Bećković

- Autori Mirjana Bobić, Željko Hubač, urednik Ranka Jakšić

- Proizvedeno 2000/2002; Redakcija zabavnog programa

Miloš Petrović, čembalista, pijanista, kompozitor, džez i rok muzičar, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (Zemun, 18. 10. 1952 - Beograd, 13. 11. 2010)

Miloš Petrović, Zaključano - Na razmeđi svetova, u danima neizvesnim, ali i danima radosnog sagledavanja svog plodonosnog životnog puta, u ispovesti pred budnim okom kamere u epizodi serijala Zaključano, otvara srce profesor Miloš Petrović, kompozitor, pijanista i književnik. Emisija predstavlja njegov intimni portret. Kodovi njegovih dela, nalik neprestanim dijalozima sa prošlošću i korenima, dugo će se "otključavati"... A šta je za njega istorija? Šta on to u muzici donosi u celini svoga postojanja? Možda se ti odgovori ne nalaze više samo u prohujaloj Vizantiji i slavnom Levantu, već i među uskim ulicama zemunskog akropolja, možda i u prostranim dvorištima ovoga grada, svakako - sa onog divnog pogleda koji nudi podnožje Gardoša i Kalvarije. Kroz taj nepatvoreni Zemun šetaju Lidija Božić i Miloš Petrović. Na tim stazama jednog detinjstva gde se ukidaju prostorne i vremenske granice, iznedriće maestro Petrović svoja sećanja za koja više nećemo znati da li su reč, slika ili zvuk.

- Učesnici: Miloš Petrović, Veljko Niklić Papanik, sagovornik Lidija Božić

- Snimatelj Goran Milićević, asistent snimatelja Dragan Barać, snimatelj zvuka Slaviša Petrović, organizator Maja Masnec, montažeri Goran Bojković, Nikola Novaković, Nikola Manić, sekr. režije Mirjana Pejić, asistent režije Dragan Mihajlović, autor Lidija Božić

- Proizvedeno 2003; Redakcija programa iz kulture, urednik Bojan Bosiljčić

Petak, 13.11.2020. na RTS SVET u 00:05

Četvrti ciklus "Godine krize" od 1981. do 1986. iz serije "Vreme televizije" 

Četvrti ciklus serije Vreme televizije od 17 epizoda obuhvata period od 1981, prve godine posle smrti Josipa Broza Tita zaključno sa 1986. godinom, koja neposredno prethodi VIII sednici CK SK Srbije kada Slobodan Milošević postaje glavni politički činilac u Srbiji. "I posle Tita-Tito" bila je jedna od imperativnih političkih parola, ali, stvarnost je bila drugačija. Već tada su vidni neki od znakova rastakanja Jugoslavije, što se naročito manifestuje nemirima na Kosovu i produbljivanjem društvene i ekonomske krize. O nemoći da se iznađe izlaz svedoče neuspeli društveni projekti - dugoročni program ekonomske stabilizacije i kritička analiza političkog sistema. Ta zbivanja utiču na programe televizije u Srbiji i oni se profilišu, posebno u informativnoj funkciji. Međutim, blagodareći dobro vođenoj razvojnoj politici, uprkos teškoj finansijskoj situaciji, i tehnika i program postižu značajan napredak. Tehnika uspeva da primeni tadašnje tehnološke inovacije, a program u nekim svojim segmentima postiže rezultate koji, gledano iz sadašnje perspektive, jesu njegova labudova pesma. Snimanje Četvrtog ciklusa trajalo je od septembra 1995. do proleća 1996. godine. Do tada su snimljene izjave više od sto učesnika serije i spikerski tekst. Montaža, otpočeta 1999, prekinuta je u vreme NATO bombardovanja, a nastavljena tek u junu 2002. pošto je obnovljen rad Redakcije za istoriografiju. Tada je snimljeno još devet svedočenja učesnika serije. Ciklus je premijerno emitovan od 19. aprila 2003. jednom nedeljno na Drugom programu RTS.

Razvoj i istraživanja, 34. epizoda serije Vreme televizije - Između 1981. i 1986. godine produbljuje se ekonomska i društvena kriza a već se naslućuje raspad Jugoslavije. U tim godinama nije se moglo očekivati da uslovi za razvoj tehnike i programa televizije budu povoljni. Međutim, upravo u tim okolnostima jača razvojna funkcija RTB i traže se najsvrsishodniji ciljevi razvoja. Osnovni cilj razvoja bio je zadržavanje obima programa u dostignutim granicama, ali uz promenu njegove strukture u korist obrazovnih i igranih programa i unapređenje svekolikih programskih funkcija. U tehnici zamenjeni su predajnici Prve mreže i nastavljena izgradnja repetitora, uvode se helikoidalni magnetoskopi i kamkorderi. Naporedo sa uvođenjem novih tehnologija posebna briga se poklanja obrazovanju kadrova. Pun razvoj se dostiže i u TV Beograd i u TV Novi Sad, što doprinosi donošenju najpovoljnijih programskih odluka.

- Učesnici: dr Milan Topalović, rukovodilac Sektora tehničkog razvoja; inž. Jovan Valčić, direktor Tehnike TV Beograd; Rihard Klajn, inženjer magnetoskopa; Slava Zlatanov, glavni inženjer Pogona emisionih postrojenja i veza; mr Anđelka Mihić, rukovodilac Centra za kadrove; Prvoslav Plavšić, rukovodilac Centra za istraživanje auditorijuma i Dragana Džigurski, sociolog

- Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin

- Premijerno emitovano 19.04.2003, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić; reprizirano u "Trezoru" 21.04.2003, na RTS SAT 01.10.2014.