Trezor

Prva humoristička serija Televizije Beograd bila je "Servisna stanica". Serija je sadržala 19 epizoda u trajanju od po 60 do 90 minuta i emitovana je uživo 1959. i 1960. godine. Po motivima serije snimljenja su u produkciji "Avala filma" 1961, dva dugometražna filma: Nema malih bogova i Sreća u torbi. 1961. Lola Đukić je pokušao da u svojevrsnom rimejku obnovi po jednu epizodu iz nekad omiljenih humorističkih serija. U istom sastavu autorske i glumačke ekipe, u sličnoj dramaturškoj konstrukciji ali sa sadržajem i situacijama koje odgovaraju sadašnjem vremenu, snimljena je ova epizoda Servisne stanice.

- Uloge: Mija Aleksić, Miodrag Petrović Čkalja, Vera Ilić Đukić, Đokica Milaković, Žarko Mitrović, Dragutin Guta Dobričanin, Mihajlo Vitorović, Aleksandar Stojković, Miodrag Petrović - Deba, Dušan Đorđević Krcun, Mihajlo Paskaljević, Ljubiša Bačić, Dušan Kandić, Branislav Radović

- Scenaristi Radivoje Lola Đukić, Novak Novak; slika Momčilo Lazarević, svetlo Jovan Čedić, mikroman Milorad Martinović, snimatelj zvuka Miloš Ljucović, video-mikser Dragan Samac, teh. vođstvo ing. Zoran Manojlović, magnetoskop Stevan Munćan, organizator Predrag Kojdić, muzički saradnik Ildi Ivanji, kostimograf Vladanka Đorđević, scenograf Dragoljub Lazarević, kamerman Vojislav Lukić, Dušan Stefanović, Miloje Lazić; sekretarica režije Nada Peternek, asistent režije Milica Jocić, reditelj Radivoje Lola Đukić

- Premijerno emitovano 22.10.1966; Redakcija zabavnog programa, urednik Miodrag Marinković, reprizirano u "Trezoru" 19.02.2014 i 10.10.2014.                           

Petak, 18.09.2020. na RTS SVET u 0:05

Sećanje na nedavno preminulog inž. Aleksandra Luja Todorovića

Aleksandar Luj Todorović, inženjer elektrotehnike i pionir Televizije Beograd (Beograd, 23. decembra 1938 - Beograd, 10. jun 2020.

Diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. U Televiziju Beograd je došao početkom 1967, kao inženjer magnetoskopa. Bio je šef Odeljenja magnetoskopa, zamenik direktora televizijske tehnike, pomoćnik direktora televizije za program, zatim poslednji Generalni sekretar Jugoslovenske radio-televizije. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, jedan je od osnivača i prvi dekan Međunarodne akademije za radio i televiziju u Montreu, profesor na Fakultetu vizuelnih umetnosti Univerziteta Mediteran u Podgorici, gostujući profesor na Univerzitetu Oklahome u Normanu, na Lojola Univerzitetu u Nju Orliensu i na Mariborskom univerzetetu. Počasni predsednik Tehničke skupštine Evropske radiodifuzne unije, član Saveta Međunarodne radiodifuzne konvencije i član žirija "Peter Wayne Award", nagrade za najviše tehnološko dostignuće u oblasti RTV koje međunarodno udruženje proizvođača RTV opreme. Luj Todorović je jedna od inicijatora osnivanja Muzeja televizije u Srbiji (uz Stanka Crnobrnju, Miru Otašević, Bojanu Andrić).

JRT u Arhivu Jugoslavije - Tokom 17 godina rada "Trezora" emitovane su desetine priloga i emisija iz istorije rada i bogate produkcije JRT-a, intervjuisani programski i tehnički radnici te organizacije, snimano na mestima velikih događaja, nekoliko emisija i na beogradskoj adresi JRT-a.

Udruženje radio-stanica FNRJ osnovano 1952, pojavom televizije 1958. godine, preraslo u Jugoslovensku radio-televiziju (JRT). Važnije delatnosti JRT bile su: saradnja među članicama u planiranju i realizaciji zajedničkih i kombinovanih radio i televizijskih programa, izrada zajedničke programske sheme, organizacija Festivala JRT (od 1965. do 1991); svakodnevne razmene vesti i emisija; zajedničko pokrivanje velikih priredbi i događaja u zemlji: Olimpijskih igara u Sarajevu, Mediteranskih igara u Splitu, Univerzijade u Zagrebu, Samita nesvrstanih u Beogradu... U najvažnije delatnosti svakako spada koordinacija i realizacija na desetine hiljada međunarodnih televizijskih prenosa i svakodnevne međunarodne razmene vesti preko EBU, kao i multilateralne i bilateralne razmene radijskog i televizijskog programa sa organizacijama u inostranstvu; realizacija unilateralnih prenosa u izuzetno velikom obimu obavljana je profesionalno i bez zastoja i za vreme rata u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni.

Poslednja emisija o radu JRT, snimana je krajem 2018. u Arhivu Jugoslavije gde se čuva celokupna ostavština JRT-a s obzirom da je sedište organizacije bilo u Beogradu, glavnom gradu Jugoslavije. Domaćin našeg boravka i snimanja u Depou br. 13 Arhiva Jugoslavije bio je Milan Medaković, načelnik Odeljenja za zaštitu i korišćenje arhivske građe, poznat našim gledaocima iz ranijih "Trezora". Gost je bio poslednji generalni sekretar JRT-a prof. Aleksandar Luj Todorović, takođe poznat našim gledaocima kao pionir Televizije Beograd gde je radio inženjerske poslove od 1967. do 1988. godine, zatim u JRT proveo do 1992, zatim u EBU, gde je i danas počasni predsednik Tehničke skupštine EBU. Razgovor među policama Depoa trajao je više od jednog sata, a otvorene su samo tri kutije od nebrojeno mnogo koliko ih je na policama do plafona Arhiva. Svaki pogled na zapisnike, izveštaje, odluke, podsticao je na pitanja, odgovore, objašnjenja... Spomenuti su svi generalni sekretari JRT-a: Ivko Pustišek, Zlatko Sinobad, Milan Vukos, Faik Dizdarević, Luj Todorović... najvažnija pravila i najvažniji zajednički poduhvati JRT-a, pomoć koju je JRT pružala drugim zemljama kao što su Alžir, Šri Lanka i dr, zatim odnosi sa EBU (Evropskoj uniji za radio-difuziju)... no ipak najviše se govorilo o poslednjim godinama o poslovima oko gašenja organizacije JRT, dugačkim i strpljivim pregovorima svih generalnih direktora radija i televizije nekadašnjih republičkih centara, o raspodeli sredstava, finansijama, pravnim aktima... A kada se to završilo posle višednevnih sastanaka u Pečuju, Budimpešti i poslednjeg u Ženevi - niko nije bio oštećen, svi su se zadovoljni razišli. Poslednji JRT poduhvat bio je Olimpijske igre u Barseloni, leta 1992, koji je mnogo ranije bio ugovoren, o zajedničkim prenosim, tehnici, izveštavanju - te se zarad gledaoca nije mogao menjati. Luj Todorović je bio postavljen za Šefa novinarskog pula i taj poslednji zajednički posao prošao je na najvišem profesionalnom nivou.

- Učesnici: inženjer prof. dr Aleksandar Luj Todorović, sagovornik Bojana Andrić