Ljubav, mržnja i propaganda

Dokumentarna serija kanadske nacionalne radio televizije SVS upravo se bavi istraživanjem moći propagande u tri istorijska razdoblja: Drugom svetskom ratu, hladnom ratu i današnjem ratu protiv terorizma.

Ljubav, mržnja i propaganda - Drugi svetski rat

Ovo je priča o pomahnitalom svetu i ratu koji je doneo strašna razaranja. Ovo je serija o psihologiji rata, a ne o bitkama ili vojnim manevrima. Baviće se ljudima, i time kako su ih vodili i zavaravali, kako su ih, godinama, neprestano bombardovali raznim porukama. Kad je Adolf Hitler započeo svoj osvajački pohod, većina Nemaca nije bila spremna da krene u rat. Ali nešto se promenilo. A to nešto je tesno povezano s propagandom.

Bilo je to vreme u kojem su nečija uverenja bila pitanje života ili smrti - vreme ljubavi, mržnje i propagande.

Nekada je napisana i izgovorena reč imala težinu i značaj, pa su tekstovi o kršenju ljudskih prava i rušenju moralnih vrednosti izazivali autentične i snažne reakcije neodobravanja i osude zlog i neljudskog, naspram poštovanja i zahvalnosti prema dobrom i humanom. Za svoj pamflet "Iznad bitke", poziv Nemačkoj i Francuskoj da poštuju humanost u Prvom svetskom ratu, Romen Rolan je 1915. godine dobio Nobelovu nagradu. Vremenom je moralna savest sveta nagrižena do takve mere, da više ne postoje reakcije na očigledne laži, povrede ljudskih prava i zloupotrebe medija, koje se svakodnevno događaju. Počelo je velikom i zastrašujućom promenom, koja se dogodila u vreme uspona totalitarnih režima u Nemačkoj i Sovjetskom Savezu, mada i preostali delovi sveta nisu ostali imuni. Za nastanak ove promene najodgovornija je propaganda, reč koja je nastajala pod okriljem crkve i koja je u fašizmu i staljinizmu našla plodno tlo za bujanje i blistanje.

Iako je propaganda stara gotovo dve i po hiljade godina, trebalo je da dođe XX vek u kome je razvoj masovnih medija ponudio plodan teren za njeno širenje, a globalni sukob pokretačku silu za njen rast. Istraživanje propagande XX veka nužno počinje razmatranjem same definicije pojma. Mada propaganda može da bude spontana, najčešće je to svesni promišljeni pokušaj oblikovanja javnog mnjenja (ili publike) kroz prenošenje ideja i vrednosti, kako bi direktno ili indirektno služli interesu propagatora.

"Velika laž" je definisana kao namerno iskrivljavanje istine za političke ciljeve. Od legendi o zverstvima Saracena tokom krstaških ratova, pa do priča o korišćenju novorođenih beba za proizvodnju sapuna tokom I svetskog rata, "velika laž" je oduvek bila najbolja roba na policama propagande. Hitler je tvrdio da propaganda za mase mora da bude jednostavna i da cilja najniži nivo inteligencije. Za njega je važilo pravilo: "Veće je bolje", jer "velika masa ljudi lakše pada kao žrtva velike laži".

Hitlerova mučna propaganda dostigla je svoj vrhunac u antisemitizmu. Dok su se nacisti grabili za vlast, primoravajući većinu umetnika (pisaca, glumaca i reditelja) na emigraciju, dok su ispred univerziteta spaljivali dela, dok su umetnike žigosali kao jedan od uzroka "degeneracije Nemačke", filmska industrija je trebalo da postane jedno od najmoćnijih sredstava propagande protiv Jevreja. Zato su 1939. snimljeni prvi anti-semitski filmovi, među kojima su najsuroviji bili igrani film "Jevrejin Zis" i dokumentarni film "Jevrejin lutalica". Neposredne posledice ovih antijevrejskih filmova su potvrdile ciljeve njihovih naručilaca. Dokumentovano je da su zatvorenici, posle projekcija, bili još više maltretirani, a da su mladi Hitlerovci u Beču, pošto su videli film "Jevrejin Zis", izgazili jednog starog Jevrejina.

Danas smo svedoci brojnih predizbornih kampanja koje su oličenja propagande našeg doba. One su u svojoj inerciji neprekidne, pa su političari i političke stranke na taj način sve više u kampanji, a sve manje u suštini politike. Majstori propagande među njima, pod plaštom političkih aktivnosti, uspešno manipulišu javnošću i zlopotrebljavaju institucije sistema isključivo u jednom interesu - da sačuvaju i ojačaju svoju poziciju.

Nebojša Bradić