Disov pokrov plavi

Vladislav Petković Dis bio je jedan od putnika na parobrodu „Italija”. Ukrcao se u Galipolju i 16. maja, 1917. u jeku rata, brod je u devet uveče zaplovio ka Krfu. Ono što nije znao Dis, ili ga, možda nije ni zanimalo, već je tutnjalo nad pučinom Mediterana, nedaleko od Krfa, gde se u tim danima vodila jedna od najvećih pomorskih bitaka.

Dis je na Krf krenuo iz Francuske, gde je bio na oporavku, žurno, bez ikakvog plana i pripreme, jer je saznao da njegova plata, kao ratnog izveštača, ne stiže do supruge i dece u okupiranoj Srbiji, iako je ostavio takav nalog.

Sa broda koji je tonuo, ukrcao se u poslednji čamac za spasavanje, zajedno sa Ankom Petrović i njenom decom, kćerkom Dobroslava Ružića, spasiocem Miroslavljevog jevanđelja, a sestrom Vide Crnjanski. Sofronije Mihajlović, potonji iguman manastira Studenice, ostaviće kasnije sećanje na te poslednje Disove sate - prethodne noći nemiran, bez sna, a u trenucima nesreće spokojan, kao potpuno pomiren sa tim sudnjim časom.

Sve reči, sve slutnje i nagoveštaji kraja, ostali su da lebde nad gomilom trenutaka koje je stihovima zbrajao, i Vladislav Petković Dis kao da se čitavog života pripremao za ovaj prerani, završni čin sopstvenog trajanja. Prhnula je duša pesnikova, rastrzana patnjom i gorkom sudbinom - kao ukleta, stihovima iz njegove prve zbirke pesama 1911, Utopljene duše.

Vrtlog je za sobom povukao i čamac na kome je bio pesnik. Imao je tada 37 godina.

Postoji nada da je među telima petorice brodolomnika i pesnik, kako kažu imao je samo naočare i nešto sitnine u džepu. Kao ratni izveštač nosio je šinjel srpske vojske, pa obeležja kao i kod drugih brodolomnika upućuju da su stradalnici Srbi. Sahranjeni su u u dvorištu crkve Agija Paraskeva.

Pa ako i nije sigurno da je to pesnikov grob, činjenica da je ovo mesto ono nad kojim je svanula zora Disovog sudnjeg dana, dovoljna je za poziv i obavezu da se njemu, i ostalim stradalnicima broda „Italija", tu odaje pošta i izgovaraju molitve.

Ovde se zatvara jedan krug tragične sudbine pesnika. Onaj, započet rođenjem u Zablaću, kraj Čačka, mukotrpnim odrastanjem u oskudici, zanosima, stvaralaštvom, koje je dugo bilo u zapećku, i biografijom koja je u istorijskim i književnim izvorima vrvela od grešaka.