понедељак, 03. феб 2020, 23:01
Trag u prostoru- Put perjem posut
Mnogo je priča i legendi o guski, toj prvoj ptici koju je čovek pripitomio. Spada u porodicu pataka i vrlo je slična po izgledu i osobinama divljoj gusci. Stari narodi su verovali da su guske svete životinje, glasnice između neba i zemlje, a njihovo meso smeli su da jedu samo vladari i sveštenici.
Bilo je i doba kada je sa 100 tona godišnje Srbija bila treća u svetu po izvozu perja. Sve se kažu belelo po vojvođanskim šorovima od guščijih jata. Bilo je toliko gusaka, da su postojali seoski pastiri koji su čuvali i izvodili guske na pašu van sela.
Domaćini su guske puštali izjutra, a uveče su im se vraćale sa paše. Kažu da su za vreme bivše Jugoslavije zadruge otkupljivale guščije perje, meso i džigericu.
Tada je gotovo svako vojvođansko domaćinstvo imalo bar tridesetak gusaka. Sada kad više nema sigurnog otkupa i kada se morate namučiti da plasirate proizvod, a širom sveta jačaju pokreti i protesti aktivista za zaštitu životinja, mnogi su odustali. Kada bismo sve guske danas sakupili na jedno mesto i prebrojali jedva da bi bilo gusaka za jedno prosečno jato.
Veoma je teško pronaći one koji se bave sakupljanjem i prodajom perja, tovom gusaka i prodajom džigerice, masti i mesa, ali "Gusanijada" u Mokrinu odoleva i svako će vam u Mokrinu potvrditi da guščiji svet počiva na ljubavi. U jatu koje prati mužjaka ima bar tri ženke, ali mu je jedna miljenica. Njeno strastveno gakanje podiže gusanu adrenalin. Nošeni prirodnim nagonom, zarad naklonosti ženki, gusani se nadmeću braneći svoja jata.
Autorka i urednica: Milica Barjaktarević
Коментари