Hronologija jednog bombardovanja

U maju je u Jugoslaviji pogođeno sve ono što po međunarodnim konvencijama nije smelo da bude pogođeno. Gađana je ambasada jedne zemlja, pogođena je bolnica, bombe su pale i na zatvor.

Bombardovanje Aleskinca

Zgrada ambasade Republike Kine bombardovana je u noći između 7. i 8. maja. Troje kineskih državljana tada je poginulo. To su bili novinari koji su za kineske medije izveštavali o bombardovanju Jugoslavije. NATO je priznao grešku i izrazio žaljenje uz objašnjenje koje je malo ko očekivao - za sve je kriva zastarela mapa Beograda koju je CIA dala a NATO koristio u planiranju akcije bombardovanja.

Potom bombe padaju i na bolnicu. Pogođena je zgrada neurologije Kliničko bolničkog centra Dragiša Mišović. Tada su stradala tri pacijenta koja su se u bolnici nalazila na lečenju. Teško je oštećena i zgrada ginekologije koja se nalazila u neposrednoj blizini i u kojoj je u tom trenutku bilo oko 40 porodilja. Za granatiranje bolnice "Dragiše Mišović" u Beogradu koja je vidno bila obeležena crvenim krstom izgovor je bio drugačiji. Kako su rekli "jedan projektil je pogrešno usmeren" i preleteo je metu za 450 metara.

Bombardovanje Amnasade Republike Kine

Bombardovanje zatvora Dubrava na Kosovu i Metohohiji predstavlja najkontraverzniji događaj tokom bombardovanja. NATO je u nekoliko navrata 19. i 21. maja bombardovao zatvor u kojem se nalazilo oko 1000 pripadnika UČK, koji su bili optuženi i osuđeni za terorizam, ubistva policajaca i civila. Skoro svaka zgrada u zatvoru, koji je važio za jedan od najvećih zatvora u bivšoj SFRJ, je bila uništena. 97 zatvorenika je tada stradalo. Albanski svedoci tvrde da su zatovrenike većinom ubile srpske snage bezbednosti, srpske vlasti su govorile da su to sve žrtve NATO bombardovanja. Četvrdi deo serijala ”Hronologija jednog bombardovanja” donosi ekskluzivnu priču o tome šta se u Dubravi tih dana dešavalo. Inače, Međunarodni sud za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji odustao je od optužnice za zločin počinjen nad zatvorenicima u Dubravi. Kao i Račak, i Dubrava je izuzeta iz optužnice protiv srpskih generala vojske i policije.

Četvrti deo serijala bavi se i borbama koje su se između Vojske Jugoslavije i UČK vodile na graničnim karaulama na Košarama i Paštriku. Bili su to pokušaji kopnene ofanzive sa teritorije Albanije na Kosovo i Metohiju. Da vojnici VJ tada nisu odbranili granicu države, pitanje je kakva bi bila sudbina srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Slađana Zarić

Koriša, bombardovanje kolone albanskih izbeglica, druga NATO greška u manje od mesec dana. Bilans 87 stradalih civila, uglavnom deca mlađa od 15 godina. Četvrti deo serijala donosi priče novinara koji su došli u Korišu neposredno nakon NATO avio napada.

Puno razloga da, večernje sate provedete uz Prvi program RTS-a. U sredu, u 21 sata premijerno će biti emitovan četvrti deo serijala "Hronologija jednog bombardovanja".

Autor serijala je Slađana Zarić. Novinari Vesna Ilić i Milena Miletić, direktori fotografije Sima Dimitrić i Nikola Đurović, montažeri Marko Vujović i Branislav Popović, grafički dizajner Nebojša Tesla, potprodukcija slike Nikola Stankić, kompozitor Vladimir Tošić, dizajner zvuka Bojan Mangović, producent Ljiljana Raković. Film je urađen u produkciji RTS-a.

Ceo serijal ”Hronologija jednog bombardovanja” moći ćete, nakon emitovanja, da pogledate na zvaničnom youtubekanalu RTS-a "Merila vremena" gde seinače nalaze filmovi autora Slađane Zarić.