Kvadratura kruga: Zašto je Bogatić ustao

U planu su se neočekivano našla i istražna polja litijuma i bora. Tog dana trebalo je da se održi sednica Skupštine opštine na kojoj bi bio prezentovan nacrt tog prostornog plana. Održavanje sednice sprečili su građani koji su upali u salu Opštine u kojoj je planirano održavanje te sednice.

Bogatić

Dan nakon toga oglasilo se Ministarstvo rudarstva i energetike saopštenjem u kome se kaže „da su tvrdnje o istraživanju i kopanju litijuma zasnovane na pogrešnom i proizvoljnom tumačenju jednog dokumenta koji se nalazi na uvidu javnosti, čime se javnost navodi na pogrešne zaključke što podstiče širenje dezinformacija.“

Ministarstvo rudarstva i energetike je pre toga odobrilo aplikaciju za istraživanje litijuma i bora firmi „Edelweiss Mineral exploration״ na teritoriji opštine Bogatić.

„To istražno polje zahvatilo bi pobršinu od 200 kvadratnih kilometara, 60 odsto tog polja obuhvata teritoriju grada Šapca, a 40 teritoriju opštine Bogatić u kojoj bi bili zahvaćeni atari sela Badovinci, Klenje, Salaš Crnobarski i Očage… To je izazvalo gnev, bunt i bes poljoprivredika i građana Bogatića״, kaže Dejan Milosavljević, odbornik u SO Bogatić.

„Većnici i odbornici SO Bogatić stavili su primedbe na Nacrt prostornog plana tog prostornog plana koji nam je dostavilo Ministarstvo rudarstva i energetike i to je jedini zakonski put da se to izbaci iz tog dokumenta. Inače, odbornici i kompletna javnost su protiv toga da se poljoprivredno zemljište, najkvalitetnija zemlja u Srbiji pretvara u bilo kakva polja za istraživanje i bilo šta vezano za litijum i bor״, tvrdi Dragoslav Josipović, predsednik SO Bogatić.

Zgrada Opštine Bogatić

Sada je na taj Nacrt postornog plana stiglo 137 primedbi od organizacija i građana Bogatića.

A zašto poljoprivrednici Bogatića tako grčevito brane svoju zemlju i ne dozvoljavaju na njoj nikakva istraživanja, a kamoli eksploataciju litijuma i bora.

„Mačva ne bi trebalo da bude predviđena ni za kakvo rudarenje već za proizvodnju hrane, kao i do sada, jer bi rudarenjem bio uništen deo najplodnije zemlje u ovom delu Srbije״, kaže Milan Pajić iz udruženja „Naše mleko״. Više od 70 odsto teritorije Opštine Bogatić zauzima obradivo poljoprivredno zemljište. Na toj zemlji uspeva sve, počev od pšenice i kukuruza, potom soje i suncikreta i sveg voća i povrća. Već sada u pojedinim delovima Bogatića, hektar zemlje dostiže cenu od 30.000 evra.

Bogatić je razapet između Drine i Save

Bogatić je razapet između dve reke, Drine i Save. Osim podzemnih rezervi kvalitetne pijaće vode u Bogatiću su 90-ih godina prošlog veka otkrivene neiscrpne rezerve geotermalnih izvora vode čija je temperatura 75°C . Neki od tih geotermalnih izvora već sada se koriste za zagrevanje staklenika i plastenika u Bogatiću.

Bogatić je među prve tri opštine u Srbiji po broju sunčanih sati u godini. To je, takođe, ogroman potencijal i izvor besplatne obnovljive energije koji se koristi u u ovom gradu.

Najveći staklenik u Srbiji koji koristi geotermalnu vodu za zagrevanje

I danas hrani veliki deo Srbije. Godišnje, samo iz ove opštine srpskom tržištu se isporuči više od 50 miliona kilgrama svinjskog mesa.

Bogatić ima i prirodne resurse, vredne ljude i bogom je dan za život.

U međuvremenu je (5. marta 2025) Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije stavilo  van snage uslove koje je ranije dalo za izradu Nacrta prostornog plana te opštine, a odnose se na aplikaciju o istraživanju litijuma i bora.

Urednik: Branko Stanković

Snimatelj: Aleksandar Agbaba

Monataža: Marija Baronijan Šašić