Kvadratura kruga: Nema više mog mrkova, ni ergele na Borikama

Ergela na Borikama je preživela dva svetska i jedan građanski rat, mnoge nevolje i nedaće, ali političko-tajkunsku privatizaciju, nije.

Boričko-arapski konji u ergeli

Tražeći spas za ergelu, meštani Borika su se obraćali predsedniku Republike Srpske, ministru poljoprivrede i načelniku opštine Rogatica, ali od toga nikakve vajde nije bilo.

Elegantan hod i lepota konja, rezultat rada uzgajivača

Kada je Naseru Oriću, ratnom komandantu Srebrenice prodata polovina od poslednjih 150 konja sa ergele, ljudi sa Borika su formirali udruženje koje je pokrenulo peticiju za spas ergele, koju je potpisalo 1.600 ljudi. Ni to nije pomoglo da se sačuva ergela koja je decenijama bila rasadnik plemenitih grla arapske pasmine za sve ergele arapskih konja u bivšoj Jugoslaviji i u kojoj je, ukrštanjem bosanskih, brdskih sa arapskim konjima stvorena nova, borička pasmina jakih i izdržljivih konja elegantne linije i hoda.

Konji i njihovi uzgajivači

Štale za pastuve sada su prazne. Manježi za dresuru i jahanje konja su pusti, kao i beskrajni pašnjaci na Borikama, visoravni koja se proteže na 80 kvadratnih kilometara.

Ovo je istovremeno i priča o vekovnoj ljubavi ljudi sa Borika prema konjima, ali i storija o konju Gazalu sa ergele na Borikama, koji je uginuo od tuge za svojim krotiteljem i to tri dana posle njegovog odlaska u penziju.

Spomenik Radomiru Stanišiću koji je umro od tuge dan nakon gašenja ergele u Borikama

Gazal i Radomir Stanišić proveli su 15 godina zajedno. Kao krotitelj konja Radomir je na Borikama proveo ceo svoj radni vek. Kada su mu javili da je ergela na Borikama ugašena i da konja više nema, Radomir je sutradan umro. Od tuge.

Urednik: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić