Metamorfoze: Boris Isaković

Rođen je u Novom Sadu, gde je završio Akademiju umetnosti, u klasi profesora Bore Draškovića.

Bio je stalni član i prvak drame Srpskog narodnog pozorišta, u kojem je ostvario mnoge izuzetne uloge, baš kao i na scenama svih beogradskih pozorišta. Od 2000. godine je samostalni umetnik. Bio je i direktor drame Srpskog narodnog pozorišta. Pored izuzetnih uloga, on je i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, te nam daruje generacije sjajnih, mladih glumaca.

Pozorišnu karijeru počeo je kao student, u KPGT-u, kod Ljubiše Ristića, uskakanjem u Šekspirovu naslovnu ulogu, Ričard Treći. Prvu veću ulogu u Srpskom narodnom pozorištu ostvario je u predstavi Murlin Murlo. Tu sreće Jasnu Đuričić, svoju životnu, ali često i partnerku na sceni i pred kamerama.

Bio je Filip Trnavac u Putujućem pozorištu Šopalović, Brik u Mački na usijanom limenom krovu, Anđelo u Šekspirovoj Meri za meru. Igrao je Georgija u Oslobođenju Skoplja i Leonea u Gospodi Glembajevima. Usledile su predstave Greta, Stranica 89, Nahod Simeon i Zverinjak, Je li bilo kneževe večere, Zojkin stan, Timon Atinjanin. Uloga u predstavi Nahod Simeon donela mu je Sterijinu nagradu. Bio je Posjedon u Odiseju, Jevgenije Aleksejevič Dron u Čehovljevom Galebu, Lopahin u Višnjiku, a zatim je maestralno odigrao naslovnu ulogu u predstavi Kako je poludeo gospodin R.

Filmska karijera Borisa Isakovića počinje devedesetih. Reditelj Boro Drašković mu je, 1994. godine, poverio jednu od glavnih uloga u filmu Vukovar, jedna priča. Ređaju se, zatim, iz godine u godinu, brojne zapažene uloge u filmovima i serijama.

Kada igra izmišljene, istorijske ličnosti ili savremenike, koliko god bio uverljiv, ima na umu da je sve što radi fikcija.

Boris Isaković veruje da glumačka profesija mora da se pridržava moralnih vrednosti, da glumac treba dobro da poznaje etiku, da neguje ljubav i plemenitost prema čoveku, da razvija i gaji osećanja, ali i radost stvaranja u grupi. Da bi se došlo do vrhunskih rezultata, sve to, kaže, podrazumeva vojničku disciplinu. Zato sve vreme neguje veliku odgovornost prema publici, rediteljima, kolegama i svom poslu, kojem je potpuno posvećen.