Arhiv.doc: Prva žena Drugog programa

Od prvih koraka svoga stvaranja i postanja u matičnoj, i do 1966. jedinoj zgradi na Beogradskom sajmu, televizija je stremila da se ugleda na najprofesionalnije medijske kuće u Evropi i svetu. Pre svega tehnikom, uvek najboljom koja se u tom momentu mogla nabaviti, a potom u profesionalnom kadru koji je taj tehnološki razvoj pratio u stopu. Priča o programu Televizije Beograd je, pak, nešto drugo. Iako se i tu učila i koristila strane primere, imajući u vidu kvalitet ali i programe koji bi domaćem gledaocu bili bliski i zanimljivi, naša televizija je hrabro i vrlo brzo krenula u osmišljavanje i proizvodnju originalnih emisija i time počela da gradi sopstveni izraz u svim programskim formama i žanrovima. Ovaj specifični medij uvek nosi brze promene, u svakom smislu, a sa tim i razne izazove kojima se jednako brzo moralo prilagođavati i ići, a pokatkad i trčati u korak sa njima.

Uoči Nove 1972. godine, Televizija Beograd ušla je u potpuno novu eru svoga postojanja. Televizija je tada, vodeći sa sobom i drage gledaoce, zakoračila u jednu novu dimenziju, kako vizuelnu tako kadrovsku, programsku ali i socio-kulturnu, šireći se u tim godinama i van granica malog ekrana, dosežući i više i šire i bolje od onoga što joj je do tada bilo dato ili zadato i što je prethodnih godina vredno radeći sama osvojila. Kolor televiziju i Drugi program. No taj revolucionarni skok nije bio ni brz ni lak niti se preko noći desio. Pet godina su se tri osobe bavile tim poslom i potpuno novim izazovom; i to tri prekaljena profesionalca: Ljubomir Zečević, Borivoje Mirković i Zora Korać. Tu počinje priča ove emisje i priča bitnog dela istorije Televizije Beograd.