IN MEMORIAM - Petar Sarić: Na veslu priča – Noć kao reka (1937-2023)

Petar Sarić je rođen 1937. godine u selu Gornji Tupan, u Banjanima, kod Nikšića u Crnoj Gori. Radni vek, od 1958. godine, proveo je na Kosovu i Metohiji, radeći kao urednik,a potom i direktor Izdavačkog preduzeća „Jedinstvo“ u Prištini. Jedan je od potpisnika „Otvorenog pisma Društva književnika Kosova“ koje predstavlja prvu srpsku pobunu protiv nepodnošljivog stanja na Kosovu i Metohiji 1985. godine. Od 1964. godine objavio je pet zbirki pesama i osam romana. Autor je jedne drame i publicističke knjige „I vremenu se zaturio trag“. Prevođen na više jezika, zastupljen u periodici i antologijama. Dobitnik mnogih književnih nagrada, između ostalih „Meša Selimović“ (2009), Vukove nagrade (2012) i „Zlatni krst Kneza Lazara“ (2016). Književna kritika je ocenila njegov rad kao „stožer srpske književnosti na Kosovu i Metohiji“. Živeo je u Brezovici, kod Štrpca. Petar Sarić preminuo je u Kosovskoj Mitrovici, a biće sahranjen u subotu 7. 10. na Brezovici, na Šar-planini.

"Noć kao reka" -Kažu, jedan nikakav ubio reku. Isušio kamenito korito koje je vekovima teklo. Ništa tribunali i tužioci, ćute. Ekolozi muče. Čovek plače. Od uspomena. Kako će sad Odisej krenuti na put? Čemu veslo? A šta da je Penelopa krenula s njim onomad, da li bi dalje stigli? A što bi se vraćali? Dok se mostovi ruše, čemu vodotokovi? Kako obale da se rukuju sad, kad realna reka preko noći postade samo snoviđenje? Kako se zove ekocid?Sadavlada mir i blagostanje, caruje zakon, jačeg. Čovek plače. Kako strah sija? Kao mrak? Kao sveća koja drhti? Vera u grom iz vedra neba umire poslednja, jer je ljubav veća od života.