Metamorfoze: Paolo Mađeli

Rođen je 1947. godine u Italiji, profesionalne početke vezuje za klasu svojih kolega, među kojima su i nama poznati glumci Roberto Benini i Pamela Vilorezi, sa kojima je u Pratu osnovao Teatro studio del Teatro Metastasio. Kaže da ga je u mladosti nervirao zapadni kulturni imperijalizam i da je Istok za njega kao intelektualca i reditelja bio pravo otkriće. Počeo je u rumunskom i mađarskom pozorištu, da bi, nakon studija slavistike i režije, na poziv upravnika Velimira Lukića došao u Beograd da radi predstavu u Narodnom pozorištu. Imao je 26 godina i bio imresioniran nepoznatom zemljom i ljudima. Vratio se da tu započne veliku pozorišnu karijeru.

Mađeli je počeo da režira pre svoje 20. godine i dosad je potpisao više od 200 predstava u Italiji, Hrvatskoj, Srbiji, po celoj Evropi, najviše u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Belgiji, Španiji, kao i u zemljama Južne Amerike, ali i u Izraelu i Palestini.

Uvek ističe da je Beograd bio odskočna daska za njegovu evropsku i svetsku karijeru. Kaže da na Zapadu nije bio reditelj rođen u Toskani, već umetnik koji je sa sobom doneo estetiku i radikalni odnos prema pozorištu, koje je naučio u Beogradu.

Živeo je i stvarao širom sve sveta. U pozorištu je, ignorišući sve podele znao da ujedini zaraćene, a kao umetnik osećao je odgovornost i obavezu da ukazuje na probleme u društvu.

Paolo Mađeli, neumorni reditelj-putnik, posle pauze od 35 godina vratio se nedavno u Atelje 212 da režira dramu Otac.

Autor i urednik Olivera Milošević

Snimatelj Dragoslav Bojković

Montažer Jakov Pejov

Režija Milica Mitrović