Selektor Đerona - rukometni konkistador, pohod u Srbiji naplatiće se iz kolaterala

Svi sportski kolektivi, pored individualnog kvaliteta, neophodno je da poseduju, zajedništvo. To razdvaja prosečne i neuspešne timove od onih drugih.

"Može da se pogreši ko je kakav igrač, čak i u onom težem delu kakav će biti, ali ne sme da se pogreši u tome kakav je čovek. Prosto moraju da budu tu ljudi koji su spremni, ne da podnesu, nego da isprave tuđu grešku. Čak i kada je igrač pogrešio u izboru šuta u smislu egoizma, sebičnosti… drugi igrač tu ne treba da kritikuje, nego da se vrati sprintom i baci za tu loptu kao da je on napravio grešku. E, tada se pali mašina", govorio je Duško Vujošević u delu o stvaranju uspeha.

Za duh tima zaslužan i odgovoran je trener odnosno selektor. Onaj što bira pojedince koji će činiti tim. Odnosi moraju biti sačinjeni, tabaševićevskim rečima iz najčistije ljubavi, po cenu haosa koji je često neizbežan...

Već viđeno i Eldorado Tonija Đerone

Rukometna reprezentacija Srbije završila je učešće u preliminarnoj fazi na prvenstvu Evrope sa jednim bodom. Rezultat je manje bitan, iako će predstavljati veliki teret mladim rukometašima i njihovom samopouzdanju. Ali je, na kraju, to idealni prikaz odnosa tima prema uspehu.

Rukometni savez Srbije i Toni Đerona su na neuspeh odgovorili sporazumnim prekidom saradnje, što je bilo neizbežno, mada ne i neophodno. Đerona je uspostavio sistem u kome će igrači iz istog tima biti vertikala potencijalnog uspeha u budućnosti. Za taj poduhvat potrebno je, pre svega, vreme, pa i sreća. Ali bez sistema sreća ne pomaže, samo se gubi vreme.

Đerona je od prvog dana bio potpuno okrenut klupskom rukometu, mlađim selekcijama i uspostavljanju sistema rada, potom i igre prvog tima. Često je posećivao mečeve domaćih klubova i rado je bivao viđen recimo na beogradskoj Banjici ili novosadskoj Slanoj bari. Što govori o njegovom odnosu prema poslu koji nije odrađivao, već predano radio.

Španac je poput konkistadora bio aktivni učesnik događaja i graditelj sistema.

Mladim rukometašima Vojvodine, Stefanu Dodiću, Vukašinu Vorkapiću, Milošu Kosu, Luki Roganu, igračima Partizana Urošu Kojadinoviću i Nikoli Zečeviću, ali i drugima ukazao je priliku da u ranoj fazi karijere zaigraju za reprezentaciju. To je Đerorin kolateral ili Eldorado za nekog budućeg selektora.

"Naravno da je važno osvojiti medalju, to je primarni cilj, ali je jednako važno da klubovi u zemlji postižu dobre rezultate u evropskim takmičenjima i da napreduju. Cilj nam je da jednog dana osvojimo medalju, zajedno imamo još jedno Evropsko prvenstvo i priliku da se borimo za neko od odličja. Bilo bi fantastično da to učinimo u Nemačkoj“, istakao je Đerona u razgovoru za Internet portal RTS-a nakon trijumfa nad Norveškom (11.03.2023) u kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Umesto medalje reprezentacija Srbije je zbog lošeg rezultata na kontinentalnom prvenstvu ispala iz prvog šešira u predstojećim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, te će gorepomenutim mladim rukometašima prepreke biti znatno više nego što je trebalo da budu.

Ne sumnjajmo da će ih preskočiti, lakše ili teže. Jer za to imaju želju i talenat. I sistem. Zato će na njihovim budućim uspesima stajati i Đeronin potpis.