Više hrabrosti i rizika ključ za plasman odbojkaša na Olimpijske igre u Parizu

Muška reprezentacija Srbije (uključujući tu i SRJ i SCG), od olimpijade u Atlanti 1996. do Evropskog prvenstva u Francuskoj, Sloveniji, Belgiji i Holandiji 2019, čitavu četvrt veka se nalazila u samom vrhu odbojke - neobičan i hvale vredan podvig kakav ni zemlje sa znatno većim ljudskim potencijalom i punijim državnim trezorima ne mogu da ostvare.

Ipak, ona se poslednjih nekoliko godina suočava sušom medalja, a prati je i problem odsustva sa olimpijskih igara - poslednji put osvajači zlata u Sidneju i bronze u Atlanti stupili su na dvoranski parket jedne takve planetarne sportske fešte još u Londonu 2012.
Dok traje bitka za pravo nastupa u Parizu, u nastojanju da shvatimo trenutnu situaciju u našem nacionalnom timu i putanju kojom se kreće, u Tokiju smo seli da porazgovaramo sa selektorom Igorom Kolakovićem i predsednikom Odbojkaškog saveza Srbije Đulom Mešterom.

Tim u fazi razvoja

Mada geografski dalek, Japan je za svakog odbojkaša i odbojkašicu u dresu naše nacionalne selekcije dobro poznato mesto, jer se ta dalekoistočna država sa retko viđenim žarom posvećuje organizaciji međunarodnih turnira, te je u proteklih nekoliko decenija praktično pretplaćena na sva odbojkaška takmičenja za oba pola: svetska prvenstva, Svetsku ligu, olimpijadu, kvalifikacione turnire i drugo.

Naš muški tim prošlog meseca je na Evropskom šampionatu, na kojem je inače u prošlosti trijumfovao čak tri puta, završio takmičenje već u četvrtfinalu, a i borba za odlazak na Olimpijadu u Parizu, koja se odvija pod reflektorima tokijske dvorane Jojogi, počela je bolnim porazom od Turske.

Zato pitamo selektora Kolakovića, crnogorskog stručnjaka koji je na kormilu srpske reprezentacije proveo (ukupno) devet godina i za to vreme se okitio brojnim lovorikama, kako ocenjuje trenutno stanje i formu našeg tima, koji je nakon početnog posrtanja smogao snage da ostvari tri pobede zaredom: protiv Tunisa, Egipta i Finske.

"Rezultatski gledano može se reći da smo u uzlaznoj putanji, ali sada nam predstoje najvažniji mečevi protiv Japana, Amerike i Slovenije. Dugačko je leto iza nas, bili smo i na Odbojkaškoj ligi nacija, odnosno Svetskoj ligi, Evropskom prvenstvu i sada na kvalifikacijama za olimpijadu, pa je puno igrača imalo izvesnih problema, ali mislim da smo sada prilično zdravstveno kompletni iako Uroš Kovačević sigurno još uvek nije dovoljno spreman da može da igra čitavo takmičenje na nivou koji se od njega očekuje".

Muška reprezentacija, uprkos brojnim medaljama osvojenim u Svetskoj ligi i na evropskim prvenstvima u protekloj deceniji, propustila je prethodne dve olimpijade u Riju i Tokiju. Vidno je da, u poređenju s dugim periodom od četvrt veka pomenutim na početku teksta, poslednjih godina nedostaju vrhunski rezultati. Otud pitamo selektora šta misli o opštoj situaciji u kojoj se u poslednje vreme nalazi naša muška ekipa i njenoj budućoj perspektivi.

"Situacija sa muškom odbojkom u Srbiji nije sjajna - situacija sa ženskom je mnogo bolja", kaže trener Kolaković u prostorijama gigantskog tokijskog hotela "Šinagava prins", u čijoj utrobi borave i druge ekipe učesnice kvalifikacionog turnira.

"Može da se kaže da smo u ovom trenutku u nekoj razvojnoj fazi, ali se ne može reći da smo suočeni sa smenom generacija, jer ovi mlađi momci nisu previše mladi, već su to igrači starosti između 24 i 27 godina. Oni nisu značajni igrači u svojim klubovima, ali u reprezentaciji stvarno pružaju dobre partije, naročito ovog leta. Nadamo se da će u perspektivi u svojim novim klubovima, koje su već izabrali, na pravi način pokazati svoj kvalitet i da će se dalje razviti kako bi kasnije u reprezentaciji još bolje igrali."

Uzrok rezultatskog posustajanja preran odlazak u inostranstvo i stagniranje u tamošnjim klubovima?

I predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Đula Mešter, osvajač zlatne olimpijske medalje u Sidneju, koji je doputovao u Japan da podrži ekipu, čini se, razloge za rezultatsko posustajanje muške selekcije poslednjih godina vidi u stagniranju naših igrača u stranim klubovima, odnosno, u praksi preranog odlaska mladih odbojkaša u inostranstvo, koja ih košta minutaže na terenu i tako lišava prilike da se kale i razvijaju.

"Moje lično mišljenje je da naši igrači prerano odlaze u inostranstvo", kaže Mešter, koji je u mladosti bio član čuvene trofejne generacije koja je u svojim redovima imala braću Grbić, Andriju Gerića, Gorana Vujevića "Kviska" i druge vrsne odbojkaše iz Srbije i Crne Gore.

On dodaje:

"Mislim da možda ne prave pravi izbor što se tiče kluba, jer možda previše gledaju ekonomski aspekt u datom momentu, a ne razmišljaju dugoročno o tome kako mogu da napreduju. Jer nije svejedno kada jedan mlad igrač ode u strani klub i ne dobije šansu da igra. To se posle, za godinu-dve, vidi da nije bilo napretka i onda mi, kao reprezentacija, trpimo jer čekamo tog igrača da sazri."

Sjajni rezultati ženske reprezentacije i finansijsko ulaganje države kao motori razvoja

Kao organizacionog lidera, koji ima uvid u sve aspekte bivstvovanja srpske odbojke, predsednika Meštera pitamo da nam prenese svoje mišljenje o problemima koji uopšte opterećuju razvoj naše odbojke, ali i o faktorima koji ga podstiču.

"Što se tiče infrastrukture tu nemamo nekih većih problema, počela je izgradnja našeg Nacionalnog centra, koji bi trebalo da se završi u roku od dve godine. Imaćemo, dakle, prostor gde ćemo moći da stvaramo igrače, gde će naši stručnjaci moći da se okupljaju i razmenjuju informacije i najnovija saznanja."

On, međutim, kaže da je odsustvo sa olimpijskih igara u Riju i Tokiju mušku reprezentaciju Srbije koštalo popularnosti, što se odražava i na interesovanje dece, odnosno, dečaka, koji radije biraju košarku, fudbal ili rukomet. Situacija je dijametralno suprotna kada su devojke u pitanju, jer oko šezdeset posto devojčica koje se opredele za sportsku karijeru upravo bira odbojku, zašta najviše zasluga ima naš ženski nacionalni tim, koji iz godine u godinu nastavlja da osvaja medalje i ne želi da se zadovolji ničim osim samim vrhom.

"Na nama (savezu) je da probamo da još više privučemo decu, najmlađe kategorije i da podržimo klubove, koji tu treba da odrade najveći deo posla i koji su, da kažemo, nukleus za stvaranje igrača. Ogromnu podršku poslednjih godina imamo od države, od vlade Srbije i ja se nadam da će ta podrška da se nastavi."

Više hrabrosti u igri preduslov za prolaz

Mušku selekciju u Tokiju sada očekuju presudni mečevi u bici za odlazak u Pariz - u petak će se sudariti sa domaćinom Japanom, a tokom vikenda ukrstiti koplja sa bolje rangiranim, favorizovanim reprezentacijama SAD i Slovenije u borbi za prva dva mesta koja vode na olimpijadu 2024.

Upitan da prokomentariše šta bi naš tim mogao da popravi ili učini kako bi u japanskoj prestonici obezbedio učešće na olimpijskoj smotri u Francuskoj, selektor Kolaković kaže:

"Moramo biti uporni, strpljivi i mnogo hrabriji nego što smo bili u meču protiv Turske, te mnogo više rizikovati."

On naglašava težinu susreta koji predstoje, ali i želju igrača i stručnog štaba da se nađu na olimpijskoj pozornici: "Videćemo šta taj rizik može da donese. Igraćemo protiv favorita, koji to nisu samo na papiru, već su, mislim, u ovom trenutku bolje reprezentacije od nas. Uprkos tome, mi želimo da idemo na olimpijadu i u tom smeru razvijamo naše ideje, planove i htenje."

Predsednik saveza Mešter ističe veru u iskustvo igrača, odnosno, činjenicu da su neki od njih osvojili mnoštvo trofeja i u reprezentativnom i klupskom dresu.

Šta god da se desi tokom vikenda, kada naša reprezentacija bude vodila odlučujuće bitke protiv najvećih favorita SAD i Slovenije, ostaje činjenica da je ona čak četvrt veka u kontinuitetu postizala vrhunske rezultate - od bronze na olimpijadi u Atlanti 1996. i srebra na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1998, preko trijumfa na olimpijskim igrama u Sidneju 2000 i prvog zlata na evropskim šampionatima 2001, do novih evropskih kruna 2011. i 2019. i mnoštva medalja u Svetskoj ligi i drugim takmičenjima u međuvremenu.

Mada se od stare slave ne živi, ona jeste za poštovanje, kao i trud igrača, trenerskog i drugog osoblja, koji provode dug niz godina na putu, menjajući hotele i vremenske zone pre svega zarad prestiža svoje domovine. A uz malo sportske sreće, ta slava se može i dodatno uvećati.