Durent iz Srbije, Stojaković nove ere i deca NBA očeva - ko su zlatni "orlići"

Za ovaj uspeh bi mogli da upotrebimo čuvenu narodnu izreku "ako se po jutru dan poznaje" - i da se nadamo da je ovim momcima zlato u Gruziji jedna od mnogobrojnih medalja koje će doneti Srbiji.

Većina ih igra u srpskim klubovima, tačnije devetorica, dok su trojica u inostranstvu. Od domaćih timova, u Megi ih je trojica, kao i u Crvenoj zvezdi, dok su Čačak 94, Partizan i Igokea dali po jednog reprezentativca.

Mnogi su ih upoznali na ovom Evrobasketu u Gruziji, jer je verovatno da su do nedeljnog zlata za njih znali samo najupućeniji u košarkaška zbivanja.

Nikola Kusturica - MVP Evrobasketa

Red je da krenemo od najefikasnijeg igrača i momka koji je dobio nagradu za MVP-ija turnira - Nikole Kusturice. Njegova igra liči na stil i kretanje koje mnogi upoređuju sa Kevinom Durentom.

Rođen je 2009. godine i igra za drugi tim Barselone, a najviše mu prija pozicija "dvojke" na terenu. Ove godine je prešao u španskog velikana koji mu pruža dosta minuta na parketu - u proseku više od 20.

Na ovom prvenstvu je bio naš najkonstantniji igrač. Protiv Španije je ubacio čak 31 poen, protiv Turske 30, a 27 Grcima.

Turnir je završio sa prosekom od 20 poena i 7,7 skokova po meču. Bio je treći najefikasniji igrač Evrobasketa, a u finalu je upisao dabl-dabl učinak od 18 poena i 14 skokova, uz 8 asistencija.

Za njegovu visinu ima sjajan dribling i brz šut, što može da bude velika prednost u seniorskoj konkurenciji.

Petar Bjelica - član idealne petorke turnira

Bjelica je svestran strelac i na razne načine može da napadne koš protivnika. Jedan je od trojice igrača iz Mege i igra na poziciji krilnog centra.

U finalu je sa Kusturicom predvodio Srbiju sa 25 poena i 9 skokova, a njih dvojica su se našli i u idealnoj petorci Evrobasketa.

Prosečno je na turniru beležio 15 poena i 9,7 skokova po meču, pa mu je malo nedostajalo za prosečan dabl-dabl učinak.

Ognjen Simjanovski - sveprisutan na terenu

Simjanovski brani boje Crvene zvezde, a na ovom turniru je popunjavao sve kolone u statistici. Igra na poziciji plejmejkera, visok je preko dva meetra - to je ono što se traži u modernoj košarci.

Bio je drugi najbolji strelac tima odmah iza Kusturice sa prosečnih 18 poena po meču, ali i 4 skoka i asistencije.

Znao je da povuče ekipu kada je bilo važno, pogotovo tokom nokaut faze, a u finalu je ubacio 22 poena, podelio 6 asistencija i uhvatio 5 skokova.

Simjanovski je i dalje 15-godišnjak, a 16 godina napuniće 28. septembra.

Luka Pavlović - naslednik oca Saše 

Ne kažu za džabe da iver ne pada daleko od klade, a to bi Luku Pavlovića opisalo na najbolji mogući način. Njegov otac je Aleksandar Saša Pavlović, bivši reprezentativac Srbije i Crne Gore sa kojom je nastupao na Olimpijadi 2004. godine.

Stariji Pavlović sada prati Luku koji je krenuo njegovim stopama i već na prvom velikom takmičenju za Srbiju osvojio zlatnu medalju.

Luka Pavlović, osim srpskog, ima i američko državljanstvo i igra na poziciji plejmejkera. Na ovom turniru je prosečno beležio šest poena. 

Klub za koji nastupa je Partizan.

Lazar Miličić - krenuo stopama oca Darka

Lazar Miličić je sin još jednog bivšeg reprezentativca Srbije i 2. pika na NBA draftu 2003. godine - Darka Miličića.

Lazar igra na poziciji krilnog centra, a nastupa za španski Las Rozas. Prosečno je na turniru beležio šest poena.

U finalu protiv Litvanije ubacio je osam poena, uz tri skoka i jednu asistenciju.

Luka Galić - Banjaluka ima svog šampiona

Galić igra na poziciji "dva" i rođeni je Banjalučanin.

Od prošle sezone nastupa za Igokeu i sa njom se takmiči u ABA ligi, a igrao je i omladinsku Fibinu Ligu šampiona.

Prosečno je beležio dva poena na ovom prvenstvu, a isto toliko je dao Partizanu u Beogradskoj areni, kada mu je trener ukazao priliku u okviru 26. kola regionalnog takmičenja.

Marko Veselinović - Lozničanin u Crvenoj zvezdi

Marko igra na poziciji krilnog centra i bio je bitan kada je u pitanju zaštita obruča i skok, a prosečno je beležio pet poena na prvenstvu.

Igra u Crvenoj zvezdi, a najbolju partiju na turniru imao je u prvom kolu protiv Nemačke sa 12 ubačenih koševa.

Luka Janjušević - još jedan igrač iz tabora crveno-belih

Janjušević je jedan od igrača u timu koji još uvek ima 15 godina, a stiže iz Crvene zvezde. 

Igra na poziciji "tri", a u finalu nije ulazio u igru. 

Dao je doprinos ovoj medalji, jer je imao sjajne partije na startu turnira kada se istakao. Protiv Nemaca je ubacio deset, a domaćinu Gruziji osam poena.

Vaso Šaponjić - oprao ruke u Moravi

Šaponjić igra za Čačak 94, a kao i većina onih koji igraju košarku u istoimenom gradu koji je dao mnoge legendarne košarkaše, sigurno je oprao ruke u Moravi kako bi bio precizniji.

Rođen je u Priboju, a ako želi da krene stopama njegovog sugrađanina i šampiona Evrope Marka Gudurića, na dobrom je putu.

Tokom prvenstva je imao prosek od 4 poena, a u finalu dao veliki doprinos u drugom poluvremenu i Litvancima ubacio 8 poena.

Vuk Stepanović - momak iz Beograda

Stepanović igra u Megi i pokriva poziciju plejmejkera. Rođeni je Beograđanin, a na Evrobasketu je prosečno beležio pet poena, uz po dva skoka i asistencije.

Bio je tu kada treba da se odmeni prva petorka i uvek donosio prava rešenja.

Luka Miladinović - treći predstavnik Mege

Izgleda da ima nešto skriveno i u imenima kao posledica uspeha. Šalu na stranu, ovo je još jedan momak u timu sa imenom Luka, a i on stiže iz Mege.

Prosečno je na ovom prvenstvu beležio dva poena.

Matija Lukić - internacionalac iz Kovačice

Matija igra za špansku Saragosu i rođeni je plejmejker. Na turniru je dao veliki doprinos sa 9 poena prosečno po utakmici, a najefikasniji je bio protiv Španije sa 14 ubačenih koševa.

Još dva puta na turniru je bio dvocifren - protiv Gruzije u grupi i Turske u četvrtfinalu.

Lukić je donedavno bio i član košarkaškog kluba Džoker i nastupao u KLS-u.

Španci ga upoređuju sa Dirkom Novickim i Peđom Stojakovićem, a prema organizaciji NBA draft point, Lukić je četvrti najveći talenat na svetu u njegovoj generaciji.

Selektor - Stevan Mijović

Selektor Stevan Mijović godinama je radio u mlađim selekcijama Crvene zvezde i Dinamika i vredan rad se isplatio.

Sjajno je podelio uloge, a u finalu nije paničio čak i kada je Srbija gubila sa dvocifrenom razlikom.

Uspeo je da smiri igrače i motiviše ih da se popnu na vrh Evrope.

Posle 18 godina, kadetska reprezentacija Srbije postala je šampion starog kontinenta. Te 2007. godine, neki od igrača su napravili zavidne karijere i nosili dres reprezentacije (Anđušić, Jaramaz, Musli...).

Sada je na zlatnim "orlićima" iz Tbilisija da za nekoliko godina isti uspeh ponove i u seniorskom dresu, a da ima materijala za to - ima.