Šampionski tim na broju, zaključana svlačionica u Madridu i nova era u Barseloni

Barselona - počinje era Kevina Pantera

Eksperimenti sa proslavljenim igračima koji bez mnogo iskustva iz košarkaških patika uskaču u trenerske cipele obično se ne završe dobro, što je dokazano i na slučaju Barselone.

Nakon samo godinu dana u ulozi šefa struke, Rožer Grimau je smenjen zbog izuzetno loše sezone u kojoj je slavni katalonski klub predao špansku titulu Realu i nije uspeo da se domogne fajnal-fora Evrolige.

Ekipu je preuzeo Đoan Penjaroja, španski stručnjak koji je karijeru gradio isključivo u domovini. Trenirao je Andoru, Manresu, Valensiju, a sa Burgosom je dve godine u nizu osvajao Fibinu Ligu šampiona. Početak prethodne sezone dočekao je na klupi Baskonije, ali je nakon traljavog starta smenjen već u oktobru i od tada je bio bez posla.

Što je njegovom prethodniku u poslednji čas izmaklo, Penjaroja je ovog leta dobio - veliko pojačanje i novog lidera ekipe - Kevina Pantera, sada već bivšeg kapitena Partizana i godinama unazad jednog od najboljih bekova na tlu Evrope.

Da Panter u novoj sredini ima manje obaveza u organizaciji napada i više prostora da bez lopte u rukama traži dobre pozicije za šut pobrinuće se iskusni plejmejkeri - Nikolas Laprovitola i Tomaš Satoranski, i dalje Barsini primarni kreativci. Pomagaće im i u isto vreme učiti talentovani novajlija Huan Nunjez.

Momak rođen 2003. prošao je Realovu školu i mlađe selekcije španske reprezentacije, sa kojima je dva puta postao šampion Evrope - jednom u konkurenciji do 16 i jednom do 20 godina. Stigao je i da debituje za prvi tim "kraljevskog kluba", ali je prethodne dve sezone proveo u Ulmu i pomogao nemačkom timu da, potpuno neočekivano, osvoji titulu prvaka države 2023. Izašao je na ovogodišnji NBA draft, a birali su ga Indijana pejsersi sa 36. pozicije i odmah prosledili u San Antonio.

Penjaroja je od bekova zadržao i Darija Brizuelu, a šansu da se nametne dobio je i talentovani Dame Sar. Osamnaestogodišnji italijanski bek je još tokom sezone 2022/2023. debitovao u španskoj Endesa ligi i na utakmici protiv Bilbaa postao drugi najmlađi igrač koji je obukao Barsin dres. Upisao je i prve evroligaške minute u duelima sa Panatinaikosom i Žalgirisom minule sezone. Na Evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina ovog leta Sar je beležio 13,4 poena, 6,3 skoka i 4,7 asistencija po meču.

Saradnja je okončana sa Rokasom Jokubaitisom, Oriolom Paulijem i Rikijem Rubiom. Litvanac je prešao u Makabi iz Tel Aviva, Pauli će veću minutažu i značajniju ulogu potražiti u Forca Leidi, novom španskom prvoligašu, dok je Rubio pošao put Badalone i Huventuda, kluba u kojem je ponikao još kao tinejdžer, nakon što je u Barsi početkom godine oživeo karijeru i vratio se profesionalnoj košarci.

Kataloniju su napustili i Nikola Kalinić, povratnik u Crvenu zvezdu, reprezentativac Nemačke Oskar da Silva, koji će posle Ludvigsburga i Albe u domovini igrati i za Bajern Minhen, dok će nigerijski centar Džejms Nadži, pod budnim okom Šarlot hornetsa, na pozajmicu u Đironu.

Na krilnim i centarskim pozicijama Penjaroja će se osloniti na oprobane snage - Aleksa Abrinesa, Džabarija Parkera, Džoela Paru, Jana Veselog i Vilija Ernangomeza, ali i na trojicu pridošlica - Džastina Andersona, Čimezija Metua i Jusufu Fola.

Fol je došao iz Asvela, za koji je igrao u prethodne tri sezone i pomogao mu u osvajanju titule francuskog šampiona 2022. godine. Gorostasni centar, koji je u Španiji već igrao za Baskoniju, beležio je prošle sezone u proseku 8,8 poena i 6,7 skokova za skoro 20 minuta na evroligaškim parketima.

Anderson je minule sezone branio boje Valensije, dok će američki centar nigerijskog porekla Čimezi Metu prvi put igrati van Sjedinjenih Država. Studirao je na Univerzitetu Južna Kalifornija i biografiju obogatio sa 263 NBA nastupa u dresovima San Antonija, Sakramenta, Finiksa i Detroita.

Olimpijakos - beg iz zelene senke

Već tri godine u nizu Olimpijakos je redovan učesnik završnog turnira Evrolige, ali titula izmiče, a u Pireju je čekaju još od 2013.

Pod pritiskom enormnih ulaganja u komšiluku i brzopoteznog preporoda ljutog gradskog rivala, klub iz Pireja se trudi da parira, koliko god je moguće, i ne dozvoli da završi u zapećku grčke i evropske košarke, u zelenoj senci pod kakvom je već bio od sredine devedesetih pa sve do 2011. godine.

Iako je minule sezone osvojio samo Kup Grčke, Olimpijakos je produžio saradnju sa Jorgosom Barcokasom, koji je već četiri godine trener crveno-belih i biće i u naredne dve, ako sve bude po slovu ugovora.

Ni snage sa kojima će grčki stručnjak raspolagati na terenu nisu se značajnije promenile. Svi glavni protagonisti ostali su na okupu, osim omalenog američkog plejmejkera Ajzee Kenana, koji će nositi dres istih boja, ali u Beogradu. Bivši NBA igrač bio je minule sezone drugi najbolji strelac Olimpijakosa u Evroligi sa 11,1 poenom po meču.

Odlazak još nekoliko igrača teško da će značajnije uticati na Barcokasove planove, pošto im je davao samo epizodnu ili gotovo nikakvu ulogu. Litvanac Ignas Brazdejkis vratio se u Kaunas posle godinu dana provedenih u Pireju, a nije se duže zadržao ni krilni centar Luk Sikma, MVP Evrokupa iz 2019 godine.

Mladi grčki centar Jorgos Tanulis, kojeg su crveno-beli doveli pre godinu dana u nameri da obogate bazu domaćih talenata, prosleđen je na pozajmicu u Marusi, dok je Mihalis Lunzis, još jedan Grk, nakon tri godine napustio Olimpijakos i obavezao se na vernost Promiteasu iz Patre.

Što se pridošlica tiče, Olimpijakos je već itekako moćnu bekovsku liniju, u kojoj su ostali Tomas Vokap, Najdžej Vilijams-Gos, Janulis Larencakis, Naz Mitru-Long i Šakil Mekisik, obogatio još trojicom vrhunskih košarkaša sa značajnim evroligaškim iskustvom.

Klub iz atinske luke ispoštovao je dogovor i parafirao višegodišnji ugovor sa Kinanom Evansom, iako je izvrsi košgeter doživeo tešku povredu kolena zbog koje mu predstoji duža pauza i mukotrpan oporavak. Američki bek je sa 17,3 poena po meču bio ubedljivo najubojitije oružje Žalgirisovog napada minule sezone.

Tek da bocnu večitog rivala i bar malo se revanširaju za šokantan transfer Kostasa Slukasa prošle godine, crveno-beli su direktno iz Panatinaikosa doveli Luku Vildozu, verovatno računajući i na buđenje osvetničkog duha kod Argentinca koji je kod Ergina Atamana bio treći, a često i tek četvrti izbor na poziciji plejmejkera iako je slovio za veliko pojačanje.

Leto u sunčanom Pireju obeležio je povratak dva navijačima dobro poznata i voljena lica. Nakon kratke epizode u Dalasu i sezone u Istanbulu, igru Olimpijakosa ponovo će organizovati Tajler Dorsi, naturalizovani reprezentativac Grčke, koji je sa crveno-belima 2022. osvojio Kup i nacionalni šampionat.

Srećan kraj imala je i komplikovana i dugotrajna misija vraćanja Saše Vezenkova u prestonicu Grčke. Najkorisnijem igraču (MVP) i najboljem strelcu Evrolige iz 2023. hrpa individualnih priznanja sa kojima je prešao Atlantik nije mnogo pomogla da ga minule sezone ozbiljno shvate u NBA ligi, pa će još jednom postati stanovnik Pireja i pokušati da osvoji jedino što mu na Starom kontinentu nedostaje.

Mada su navijači Crvene zvezde najavljivali i priželjkivali, povratak Bugarina nije uslovio odlazak Filipa Petruševa, pošto će reprezentativac Srbije, makar početkom sezone, morati da nadomesti izostanak sunarodnika i nekadašnjeg centra Partizana Nikole Milutinova, koji se oporavlja od nezgodne povrede skočnog zgloba.

Neće Barcokasu faliti visokih igrača jer na raspolaganju ima i Mustafu Fola, mada je i njega mučila povreda, ali i odličnog Mozesa Rajta, koji se pokazao kao nezanemarljivo pojačanje iako je u sred prethodne sezone doveden za male pare iz turskog Merkezefendija da posluži kao ispomoć dok se povređeni centri ne oporave. Svoj boravak u Atini produžio je i Alek Piters, najefikasniji strelac Olimpijakosa (13,1 poen po meču) u prethodnoj evroligaškoj kampanji, kao i grčki veteran Kostas Papanikolau.

Kao jagoda na šlag izuzetno izdašnog prelaznog roka u Pireju, timu je početkom septembra priključen i trofejni francuski reprezentativac Evan Furnije. Francuz je stigao iz Detroita, u kojem je prošle sezone prosečno beležio 7,2 poena i 1,6 asistencija na 29 utakmica u NBA ligi. Mada je sa nacionalnim timom osvajao brojna odličja na velikim takmičenjima, Furnije će u 32. godini tek debitovati u Evroligi. Do sada je igrao samo u domovini i preko okeana. Karijeru je započeo u Nanteru, a potom je nastupao za Poatje, Denver, Orlando, Boston i Njujork nikse.

Real Madrid - biologija čini svoje

Tim koji pobeđuje ne treba menjati. Tom parolom su se vodili u Madridu tokom leta, mada je Real najvažniju utakmicu minule sezone izgubio i ispustio priliku da odbrani titulu šampiona Evrope. To ne menja činjenicu da je pre fajnal-fora u Berlinu bio gotovo nepristojno dominantan u Evroligi, pa ni da je osvojio duplu krunu u Španiji.

Najkrupnije promene u "kraljevskom klubu" tokom letnje pauze uslovila je biologija, a ne nužda. Dve žive legende španske i evropske košarke - Rudi Fernandez i Serhio Rodrigez, prvi sa 13, a drugi sa osam godina staža i bezbroj trofeja u dresu Reala, odlučili su na pragu ulaska u petu deceniju da je vreme za penziju. Ništa manje vremešni Fabijen Kozer još uvek nije okačio patike o klin, ali je nakon sedam godina u Madridu pošao put Milana.

Ostali su Madriđani i bez Francuza Vensana Poarijea, večito drugog izbora na poziciji petice, koji je rešio da izađe iz (dugačke) senke Valtera Tavaresa i dobije značajniju ulogu u Efesu.

Nakon tri godine u Madridu, "kraljevski klub" je napustio i drugi Francuz - Geršon Jabusele. Dobre partije u Evroligi, ali i na olimpijskom turniru u Parizu, Jabusele je naplatio ugovorom sa Filadelfija seventisiksersima. Pokušaće drugi put u NBA ligi, gde je od 2017. do 2019. godine bio član Boston seltiksa. Ratoborni krilni centar je sa Madriđanima osvojio Evroligu, dve titule prvaka Španije i Kup kralja.

Spisak igrača koji su tokom leta otišli iz Reala završava se imenima trojice mladića - Mitar Bošnjaković, Karlos Alosen i Ismail Dianje.

Bošnjaković, jedan od lidera reprezentacije Srbije do 18 godina koja je osvojila titulu šampiona Evrope prošle i srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu ove godine, vratio se u domovinu i obukao dres Partizana.

Alosen je pet godina bio na platnom spisku Reala, u koji je 2019. došao iz Saragose. Dva puta je proglašen za najboljeg mladog igrača španske lige i jednom za najboljeg mladog košarkaša Fibine Lige šampiona, ali sa brojem priznanja nije rasla i skromna uloga u najtrofejnijem evropskom klubu, pa će poverenje potražiti u Gran Kanariji.

Visoki Senegalac Ismail Dianje, jedan u nizu mladih i fizikalijama obdarenih Afrikanaca od kojih su u Madridu napravili košarkaška čuda, došao je u špansku prestonicu još 2019. godine, pre nego što je proslavio 13. rođendan. U oktobru 2023. nadmašio je Luku Dončića i postao najmlađi igrač koji je iskusio čari "El klasika", ali će obećavajuću karijeru nastaviti preko Atlantika jer je zadužio indeks i dres slavnog Univerziteta Gonzaga.

Za upražnjena mesta na bekovskim pozicijama Madriđani su pronašli kreativna i smela rešenja. Pomalo ispod radara angažovali su Kanađanina Zavijera Ratan-Mejza i Dominikanca Andresa Feliza.

Mejz je u Madrid stigao iz redova ruskog Jeniseja, a pažnju na sebe skrenuo je gotovo neverovatnom statistikom u VTB ligi, gde je prošle sezone prosečno postizao čak 25,4 poena po utakmici, uz 4,4 asistencije i 4,3 uhvaćene lopte.

Karijeru je gradio neobičnim i široj javnosti dalekim putem. Studirao je na Florida stejt univerzitetu, ali 2017. nije izabran na NBA draftu, što ga nije sprečilo da 2018. potpiše ugovor na deset dana sa Memfisom i odigra pet utakmica u dresu Grizlisa. To je i najduže što se zadržao u najkvalitetnijoj ligi sveta, nakon čega je igrao u Razvojnoj ligi, ali i u malo poznatim klubovima i na košarkaški egzotičnim mestima kao što su Izrael, rodna Kanada, Rumunija, Australija i Turska. Sa grčkim AEK-om je 2018. osvojio Kup Grčke i igrao Fibinu Ligu šampiona.

Ni Andres Feliz nije našao svoje mesto pod NBA suncem, a do Reala je stigao preko španskog niželigaša Prata i Huventuda. Minule sezone bio je u Evrokupu najbolji strelac (14,7) i najbolji asistent (5,1) kluba iz Badalone, pa je zaslužio mesto u idealnoj petorci drugog po kvalitetu evropskog takmičenja i isto priznanje u Španiji.

Odlazak Poarijea nadomestiće iskusni Serž Ibaka, najbolji strelac i najbolji skakač minhenskog Bajerna tokom evroligaške kampanje. Nekadašnja NBA zvezda obući će drugi put u karijeri Realov beli dres, u kojem se nakratko već oprobala tokom lokauta 2011. godine.

Povratnik u Madrid je i snažni Usman Garuba, dete Reala koje je prošlo sve mlađe selekcije "kraljevskog kluba" i španske reprezentacije. Debitovao je za prvi tim već sa 17 godina i postao najmlađi debitant u istoriji "blankosa". Proglašen je 2021. za najboljeg mladog igrača španskog prvenstva i "zvezdu u usponu" Evrolige. Kući se vratio nakon tri sezone u NBA ligi, gde je igrao za Hjuston i Golden Stejt.

Potrebe za još kojom akvizicijom nije bilo jer su u Madridu čvrsto zaključali svlačionicu, rešeni da nikome ne dozvole pristup nosiocima igre i najvećim zvezdama tima. Produžili su saradnju sa Serhijem Ljuljom, Džananom Musom i Albertom Abaldeom, a novim ugovorima na čak pet godina odlučno su i trajno ućutkali sve glasine i prekinuli očijukanje Valtera Tavaresa i Marija Hezonje sa drugim klubovima.

Adidasov dres za predstojeću sezonu zadužili su i nezamenjivi Fakundo Kampaco, Gabrijel Dek i mladi Senegalac Eli Ndiaje.

Čak je i Ćus Mateo, glasno osporavani naslednik bremena Pabla Lasa, kojeg je pre dve godine samo još jedan poraz od Partizana gotovo izvesno delio od otkaza, čvrsto zaseo na klupu Madriđana i dobio od uprave kluba poverenje i novi papir na još dve sezone. Teško da bi imali argument da otpuste zvanično najboljeg trenera Evrolige.

Panatinaikos - šampionska ekipa na broju

Dok su ostali evroligaši tokom leta budno pratili šta se nudi na košarkaškoj pijaci i oprezno sklapali kockice timova za narednu sezonu, jedina briga aktuelnog šampiona Evrope bila je kako da organizuje što spektakularniji pripremni turnir u Atini i malo ušminka zapuštenu "Oaku".

Nakon prošlogodišnje totalne rekonstrukcije igračkog kadra i stručnog štaba, od temelja do krova, "zeleni" su odlučili da ove godine odu u drugu krajnost. A zašto i ne bi, kada je na parketu dokazano da su buđelar bez dna vlasnika Dimitrisa Janakopulosa pametno ispraznili i da posle godina tavorenja ponovo imaju tim koji izgleda kao dugoročna garancija dominacije u Evropi.

Prečesto osporavani i omalovažavani Ergin Ataman još jednom je ućutkao kritičare i uspeo da podeli uloge i zadovolji sve sujete u papreno plaćenoj ekipi prepunoj košarkaških zvezda i zvezdica. Obećavao je Turčin titule i kada je izgledalo da drami bez pokrića, ali je obećanje ispunio i sa dva pehara u vitrinama već nakon prve sezone u Atini zaradio novi ugovor na tri godine.

Bio bi to jedini povod da Janakopulos početkom leta uzme olovku u ruke i stavi paraf na crtu da "zeleni" nisu dugačkom i raskošnom spisku svojih bekova pridodali još jednog kapitalca - Lorenca Brauna.

Doskorašnji plejmejker Makabija i član druge najbolje evroligaške petorke popuniće mesto koje je upražnjeno odlaskom Luke Vildoze, ni manje ni više nego u Olimpijakos. Pobrinuo se nekadašnji košarkaš Crvene zvezde prebegom u redove ljutog rivala da leto u grčkoj prestonici ne bude potpuno monotono, mada je, nakon Vasilisa Spanulisa i Kostasa Slukasa, takav potez jednog Argentinca uzdrmao Atinu koliko i malo jači talasi na dokovima Pireja.

Već kada se ukazala prilika, doveo je Ataman u kasnijoj fazi prelaznog roka dvojicu zemljaka - Omera Jurcevena i Čedija Osmana, povratnike iz NBA lige.

Jurceven, preko 2,10 visoki centar, rođen je u Uzbekistanu. Bio je mlada nada Fenerbahčea i član mlađih selekcija turskog nacionalnog tima, ali se 2016. odlučio za odlazak na koledž. Studirao je na En-Es stejtu i Džordžtaunu, a onda iskusio NBA ligu igrajući za Oklahomu, Majami i Jutu. Prošle sezone je za "džezere" odigrao 48 utakmica i prosečno postizao 4,6 poena, uz 4,3 uhvaćene lopte.

Osman je tri godine stariji i mnogo bolje upoznat sa zahtevima najjačeg evropskog takmičenja. Nekada jedan od najvećih turskih talenata rođen je u Ohridu. Prve košarkaške korake napravio je u sarajevskoj Bosni, ali ga je brzo primetio i odveo Efes. Nakon što je stasao za prvi tim, četiri sezone je igrao Evroligu u dresu istanbulskog kluba. Još 2015. je izabran kao 31. pik na NBA draftu, da bi dve godine kasnije i pošao put Amerike. Dugo je igrao za Klivlend kavalirse, a na Stari kontinent se vraća nakon sezone u San Antoniju, tokom koje je beležio 6,8 poena po meču.

Osim Vildoze, iz tima koji je nakon 13 godina čekanja vratio pehar Evrolige u zeleni deo Atine ispali su samo Lefteris Mancukas, koji je pozajmljen Arisu, i nekadašnji centar Mege Aleksander Balcerovski, za kojeg se dugo šuškalo da je na izlaznim vratima i da je odavno utanačio prelazak u Unikahu, što se početkom septembra i obistinilo.

Drugih promena u šampionskoj ekipi nije bilo. U "Oaki" su ostali Panajotis Kalaicakis, Dimitris Moraitis, Kostas Slukas, Džerijan Grant, Kendrik Nan, Marijus Grigonis, Aleksandros Samodurov, Janis Papapetru, Huančo Ernangomez, Dinos Mitoglu, Matijas Lesor i Kostas Adetokumbo.