Martovsko ludilo

Umesto Lebrona i Brajanta, i svih ostalih igrača koji zarađuju milione dolara igrajući košarku, kada dođe mart, oči Amerike vide samo golobrade mladiće koje umesto novca pokreće samo ljubav prema igri. Košarkaška sezona u američkoj koledž ligi ulazi u završnu fazu a to znači godišnju kulminaciju svega onoga što ovo takmičenje donosi, rivalstva i tradiciju od kojih u ovom sportu nema starijih,uzbuđenja na, i oko terena kao i igrače koji će u dogledno vreme postati nosioci igre u najjačoj ligi na svetu, NBA ligi.

Neosporno najbolja košarka na svetu igra se u zemlji gde je ova igra i potekla, u Americi. Ali ono što sigurno zvuči neobično, barem prosečnom pokloniku sporta sa ove strane okeana, kada dođe mesec mart NBA liga, sa svim svojim zvezdama, pada u drugi plan.

NCAA košarka, takmičenje univerzitetskih ekipa u Americi, u poslednjem mesecu zime ulazi u svoju završnu, nokaut, fazu i u tom periodu ništa nije bitnije, kada je sport u pitanju naravno. Fajnal-for ovog takmičenja gledaniji je od finala NBA lige. A opet, neosporno je da NBA ima daleko bolje igrače i daleko atraktivnije mečeve i poteze.

Pa zašto je tako? Šta motiviše toliki broj ljudi da, na trenutak, okrenu leđa najvećim zvezdama ovog sporta i da svu pažnju usmere na igrače koji tek teže to da postanu?

Kod velikog broja ljubitelja košarke u Americi, ili sporta uopšte, postoji uvreženo mišljenje da su profesionalni sportisti preplaćeni i hladni, što uvek implicira dozu rezignacije. Takođe, sportisti koji je plaćen toliko novca nedostaje motiva da i dalje izgara na terenu. Zabeleženi su slučajevi u kojima pojedini NBA igrači izjavljuju kako jedva čekaju da odu u penziju. Naravno oni su u manjini ali ih ima dovoljno da pokrenu polemike.

S druge strane imate igrače koje motiviše jedino ljubav prema sportu i želja da jednog dana zaigraju u najjačoj ligi sveta. Da bi u tome uspeli, s obzirom da samo jedan odsto koledž igrača nastavi da se bavi profesionalno sportom nakon škole, četiri godine moraju da prikažu sebe u najboljem mogućem svetlu navijačima i potencijalnim poslodavcima.

NBA igrači su toliko kvalitetni, toliko fizički superiorni, da nije retka pojava da se igra celog tima svede isključivo na jednog igrača, što i pored neizostavnih sjajnih poteza umanjuje draž igre. Koledž timovi, baš iz razloga što ti igrači imaju najčešće između 18 i 22 godina i ne poseduju individualni kvalitet NBA zvezda, igraju timski. Ekipu srazmerno čini pet igrača na terenu, uz naravno igrače koji ulaze sa klupe.

Upravo ta "pametna košarka" čini NCAA toliko zanimljivim. Takođe, sistem takmičenja u Severnoj Americi je takav da dozvoljava česte selidbe, ali i gašenja, klubova, kao i konstantno nicanje novih. Iz tog razloga je teško navijaču u Americi da se poistoveti sa timom koji je u njegov grad stigao pre nekoliko sezona i pitanje je do kada će tu i ostati. Najnoviji primeri za to bi bili NBA ekipe Oklahoma Tunder ili Šarlot Bobkets.

S tim u vidu, jasno je zašto NBA ligi fale, uz par izuzetaka, jedan od osnovnih elemenata svakog timskog sporta, rivalstva između ekipa. A upravo je to ono čega u NCAA košarci ima na pretek. To je i logično, naravno, kada se ima u vidu da se košarka, u svojim najranijim danima, igrala prvenstveno na koledž nivou.

Profesionalizam je došao mnogo kasnije. Zato su sada utakmice između Djuk univerziteta i Severne Karoline, inače univerziteta za koji je igrao Majkl Džordan, ili Kanzasa i Mizurija i Luivila i Kentakija spektakli o kojima se priča mnogo pre, a i nakon samih mečeva. Još kada se ima u vidu da u ovom periodu dolazimo i do kraja ligaškog dela NBA lige u kome nije izolovan slučaj da slabije ekipe namerno gube utakmice kako bi imale što bolju poziciju na predstojećem draftu, jasno je gde NBA gubi navijače a gde ih NCAA dobija.

Sistem obrazovanja u Americi je takav da neumitno stvara veliku povezanost i izražen osećaj privrženosti prema školu koju neko pohađa, i taj osećaj, koji se spontano prenese i na članove porodice, postaje nešto kao porodično nasleđe i traje ceo život.

Najgledanija utakmica u istoriji bila je upravo utakmica koledž ekipa, pre nego što je tu titilu preuzela Ol-star utakmica odigrana u Dalasu prošle godine pred preko 100 hiljada ljudi.

Tradicija da košarkaška ekipa, neposredno nakon osvajanja nekog trofeja, iseče mrežicu sa koša kao suvenir potiče upravo iz koledž košarke.

Od kada je došao na poziciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama je celom događaju doneo i jednu novinu. Naime, nakon što je uživo komentarisao meč između Džordžtauna i Djuka, Obama je, uoči "Martovskog ludila" javno prognozirao pobednika, što je postalo i sastavni deo euforije koja prati ovaj događaj. Pre dve godine je i pogodio kada je izabrao Severnu Karolinu.

Ove godine po prvi put turnir je počelo 68 ekipa. Ekipe dobijaju ulaznice za turnir na pomalo neobičan način, posmatrano naravno kroz standarde van američkog kontinenta. Naime, 31 ekipa se automatski kvalifikuje, kao pobednik svoje konferencije, dok ostatak ekipa dobija pozivnicu od strane posebnog komiteta, na osnovu poretka, odnosa pobeda i poraza i ostalih statističkih podataka. Ako ovo deluje neortodoksno, treba imati u vidu da se u istom slučaju kada je koledž fudbal u pitanju odluku donosi kompjuter.

Nakon prvih rundi, ostalo je još 16 ekipa što čini nadaleko čuveni "svit sikstin".

Utakmice se igraju u četvrtak i petak nakon čega ostaju da se odigraju još samo finala četiri regiona koja će odrediti putnike za Hjuston gde se od 2. do 4. aprila održava fajnal-for. Glavni favorit je Ohajo stejt uz branioca titule Djuk, koga sa klupe predvodi legendarni Majk Križevski, trener američke košarkaške reprezentacije, kao i ekipa Kanzasa. Ne treba zaboraviti ni favorita iz senke, ekipu Arizone, u čijim redovima igra i najverovatniji prvi pik na predstojećem NBA draftu Derik Vilijams.

Pored njega pažnju stručnjaka su privukli i dvojac sa Djuk univerziteta Nolan Smit i Kajri Irving, Džered Salindžer sa Ohajo stejta kao i Džimer Fridet sa Bajlor Jang univerziteta. Na kraju, nije ni važno ko će bljesnuti, NCAA košarka je toliko popularna upravo iz razloga što nju čini mnogo više od samih dešavanja na terenu.