Srbija nakon Akropolis kupa - nije sve dobro, ali ima vremena za poboljšanje

Italijani su ponovo savladali Srbiju. Međutim, za razliku od prve dve utakmice u kojima su nas prvo "koštali" Olimpijskih igara, a potom i četvrtfinala Evrobasketa, ova utakmica ne nosi takmičarski značaj.

Ekipa Đanmarka Poceka ponovo je na svetlost dana iznela mane koje Srbija ima. Nije problem u porazu koji su "orlovi" pretrpeli, problem je u pojedinim segmentima igre koji su bili blago rečeno loši, i protiv protiv Grka i protiv Italijana.

Bezidejnost u pozicionom napadu

Tokom većeg dela oba meča koje je Srbija odigrala, video se problem u organizaciji napada, pre svega pozicionog. Na momente se činilo da "orlovima" više nego fali igrač kome je pozicija plejmejkera primarna.

Igra startne petorke na meču protiv Italije na čelu sa Aleksom Avramovićem bila je znatno tečnija i kretnja lopte u tim napadima bila je dosta brža, problem je nastao kada su ovi igrači napustili teren.

Veliki broj akcija Srbije u kojima je Italija već bila postavljena u odbrani bio je statičan. U takvim situacijama neretko se događalo da Marko Gudurić, Nemanja Nedović i Vanja Marinković "dave" loptu, držeći je u svom posedu neko vreme, a potom forsiraju težak pas ili šut za tri poena.

Sa druge strane, treba napomenuti da je Gudurić u oba meča bio efekasan i doprineo dvocifrenim brojem poena.

Izabranici Svetislava Pešića su za razliku od dugih i postavljenih napada bili dobri u tranziciji i rešavanjima napada iz polukontri i kontri, iz kojih su izvukli nekoliko "dva plus jedan" situacija.

Problem u šutu sa distance

Tokom oba meča Akropolis kupa Srbija se mučila u šutu za tri poena, bez obzira da li su u pitanju bili otvoreni ili dobro branjeni pokušaji. 

Ekipa Svetislava Pešića bila je više nego dobra u realizaciji šuta za dva poena. U mečevima protiv Grčke i Italije, reprezentacija je bila na proseku od 65 odsto, od čega je veliki broj ovih poena bio pod faulom.

Kada je već reč o faulovima, treba se dotaći i timski solidnih 80 odsto sa linije penala.

Stvari su drugačije kada je reč o pokušajima van linije za tri poena. Nakon loših procenata protiv Grčke, navijače je obradovalo dobro otvaranje meča protiv Italijana.

Nažalost, kako je vreme odmicalo ekipa je šutirala sve lošije, pa nakon ovog meča sveukupni procenti šuta Srbije za tri poena iznose niskih 24,5 odsto.

Promenljivost u fazi odbrane

U odbrani je viđeno dosta pozitivnih, ali je bilo i negativnih stavki. Defanzivna igra Alekse Avramovića, ali i Vanje Marinkovića nad bekovskim pozicijama protivnika bila je više nego dobra, dok je Nikola Milutinov uspešno čuvao obruč.

Problem je viđen u preuzimanjima u bloku, ali i čuvanju protivnika bez lopte. U ovakvim situacijama se činilo da je "orlovima" na momente falilo međusobne komunikacije, što je pre svega Italijanima ostavilo dosta slobodnih i nedovoljno branjenih šuteva za tri poena.

U oba meča se videlo, da Srbija ima probleme i kod popularnog boks-auta, odnosno građenja obruča, kako u fazi odbrane, tako i u fazi napada.

Nikola Jović - pozitivno iznenađenje

Košarkaš Majami hita ostavio je pozitivan utisak u prvim mečevima reprezentacije u kojima je dobio realnu šansu.

Krilni košarkaš reprezentacije je u meču protiv Grčke odigrao odličnu odbranu, podelio nekoliko blokada i bio agresivan na svakom šutu rivala koje je on branio.

U meču protiv Italije pokazao je da se na njega može i poenterski računati. Ubacio je 18 poena i pokazao da je jednako opasan i kada ispred sebe vidi malo praznog prostora i krene u prodor, ali i kada treba da uputi šut sa linije za tri poena.

Jović je pokazao sposobnost i da povede kontru i odigra pas u pravo vreme.

Više od dve nedelje do prvog duela u Manili - dovoljno vremena da se "ispeglaju" stvari

Sve negativne taktičke stavke i problemi sa uigranošću mogu da se nadoknade jer je do početka Mundobasketa ostalo više od dve nedelje, dok je šut sa distance relativna stvar, i teško da može gore od ovoga.

Očigledno je da ni Svetislav Pešić nije otkrivao sve karte i da namerno nije pravio izmene, kako bi igrače na terenu terao da se nose sa pritiskom kog će definitivno biti u predtojećim mečevima.

Iako Srbija ne ide u najboljem sastavu, na momente se vidi da ova ekipa ima potencijal i da uz malo dodatne sreće i konstantnosti ima potencijal za dobar rezultat na turniru.