Partizan i CSKA – bratstvo iza gvozdene zavese, iza grba i iza istorije

U istoriji fudbala, prijateljstva između klubova nisu tako česta kao rivalstva. Dok, recimo u Engleskoj i Nemačkoj postoje tradicionalne "bratske" veze među navijačima, na istoku Evrope ovaj fenomen često je isprepleten sa politikom, istorijom i neretko vojnim nasleđem. A ako je ijedan klub za Partizan predstavljao više od običnog rivala sa međunarodne scene, onda je to moskovski CSKA. Nije to samo pitanje simpatija – u korenu ove veze nalazi se nešto dublje: uzor, ideal, neka vrsta sportskog starijeg brata.

Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје

Fudbaleri Partizana dočekaće u Beogradu od 18 časova ekipu CSKA iz Moskve. Podsetimo, dva tima su igrala prošlog leta u "Bratskom kupu". CSKA je slavio sa 3:0, a gol za Armejce postigao je nekadašnji fudbaler moskovskog i beogradskog kluba – Zoran Tošić.

Međutim, veza klubova seže daleko u istoriju, a jedan od najsjajnijih trenutaka u novijoj istoriji crno-belih u vezi je sa moskovskim timom. Naime, Partizan je u sezoni 2004/2005. stigao do osmine finale Kupa Uefa, što je najbolji rezultat kluba u poslednjih 30 godina, a upravo je eliminisan od CSKA u dvomeču ukupnim rezultatom 3:1. U Beogradu je bilo nerešeno 1:1, a u Moskvi je domaćin bio bolji sa 2:0. CSKA je prošao u narednu fazu takmičenja koje je na kraju i osvojio.

No, da bi se razumela veza između Partizana i CSKA, potrebno je vratiti se na početak. Jugoslovenska narodna armija osnovala je Partizan 1945. godine po uzoru na sovjetski model sportskih klubova u kojima je vojna vrhuška vodila glavnu reč u klubu. Kako je CSKA Moskva bio vodeći tim sovjetskog sporta uopšte, logično je da je Partizan gledao ka njemu kao prirodnom orijentiru.

Sovjetska Crvena armija, simbol moći i ideološkog utemeljenja komunističkog sveta, stajala je iza CSKA. JNA je, sa svojim specifičnim jugoslovenskim dejstovanjem, stajala iza Partizana. Oba kluba nosila su u sebi mit o vojničkoj disciplini, redu i borbi, ali i specifičnom sportskom elitizmu – Partizan i CSKA nisu bili "obični" klubovi, već jedne od udarnih pesnica fudbala država koje su u njima videle instrument meke moći.

Prvi susret i sličnost grbova

Zanimljivo, prvi duel između Partizana i CSKA odigran je dva meseca po osnivanju beogradskog tima, tačnije 6. decembra 1945. godine u Beogradu. Taj istorijski meč završen je rezultatom 4:3 u korist ruskog tima.

Osnivači Partizana nisu krili da je klub formiran prema uzoru na moskovski CDKA (današnji CSKA), zbog čega su i početne boje kluba bile crveno-plave. Zanimljivo je da je prvi grb Partizana, takođe bio inspirisan nekadašnjim CDKA. U drugoj polovini 1947. godine, Partizan je dobio novi grb, koji je bio početak današnjeg dizajna, a autor je bio slikar Branko Šotra.

Sličnost prvog grba Partizana (plavi krug sa crvenom petokrakom u sredini, unutar kojeg je bio akronim "JA") sa nekadašnjim grbom moskovskog kluba je očigledna i nema sumnje da je bio inspiracija za dizajn Partizanovog ponosa.

Kada su se Partizan i CSKA prvi put sreli, bilo je jasno da je sovjetski klub već dostigao zrelost. Partizan je tek gradio identitet, a u CSKA-u je video klub koji je osvojio sovjetski prvenstveni vrh i koji je kroz istoriju služio kao reprezentativna okosnica Sovjetskog Saveza.

Dok je CSKA već 1948. dominirao sovjetskim fudbalom, Partizan je tek bio u procesu izgradnje. Kad je 1955. u Beograd stigao čuveni Lav Jašin sa Dinamom iz Moskve, mladi golman Partizana Milutin Šoškić sa divljenjem je gledao u jednog od najboljih, legendu sovjetskog fudbala. Sovjetska škola fudbala tih godina nije bila samo poželjan uzor – ona je bila neprikosnoveni autoritet.

Evolucija prijateljstva

Dok je hladni rat hladio i grejao po potrebi velikih sila, veze između CSKA i Partizana opstajale su ispod površine. Navijači Partizana često su gajili simpatije prema CSKA-u, a sama ideja da jedan srpski klub ima "bratski" odnos sa ruskim klubom nikada nije izgubila snagu. Vojna prošlost ostala je trajno zapisana, najvidljivija u dizajnu njihovih prvih grbova.

Posle raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, i jedan i drugi klub su morali da se prilagođavaju novoj stvarnosti. CSKA je bio prinuđen da se snađe u postkomunističkoj Rusiji, dok je Partizan prolazio kroz burne devedesete u Jugoslaviji pod sankcijama. Ali za razliku od drugih u osnovi vojnih klubova, poput sofijskog CSKA ili bukureštanske Steaue, koji su gubili na značaju, Partizan i moskovski CSKA su uspeli da ostanu relevantni i na evropskoj sceni.

Simbolično, Partizan je 2003. postao prvi srpski klub koji je ušao u Ligu šampiona, a CSKA je 2005. postao prvi ruski klub koji je osvojio evropski trofej – Kup Uefa. Dva kluba, nekada vojni simboli, tada su postali moderne fudbalske institucije.

Bratstvo u novoj eri

Danas, kada se fudbal svodi na globalni kapital, kada su romantične priče o klubskim prijateljstvima sve ređe, Partizan i CSKA i dalje održavaju svoj istorijski odnos. Navijači često nose zastave beogradskog i moskovskog kluba, a utakmice između ova dva tima, makar bile i prijateljske, uvek nose dozu bratske emocije.

Iako je savremeni fudbal daleko od vremena kada su CSKA i Partizan bili vojne mašine socijalističkog/komunističkog sporta, nasleđe ostaje. Partizan, u svojoj suštini, uvek će imati CSKA kao jednu od tačaka reference, jednu od onih figura u kojima se ogledao na svom putu kroz istoriju. Jer ako je ijedan klub ikada mogao da bude uzor Partizanu, to je bio CSKA.