Po čemu će biti pamćen "Kajzer" Franc Bekenbauer

Bekenbauer je bio poznat po mogućnosti igranja na više pozicija. Legendarni Nemac je redefinisao ulogu odbrambenog fudbalera unevši znatno ofanzivniji pristup.

Popularizovao je poziciju libera svojim ofanzivnim istrčavanjima i pokretanjima napada iz zadnje linije, dok je ujedno odrađivao i svoje defanzivne zadatke.

Tokom karijere dobio je nadimak "Der Kaiser" (car) zbog svog stila igre, liderstva na terenu, ali i imena Franc koje je bilo ime velikog broja austrougarskih vladara.

Osvojio Svetsko prvenstvo kao igrač i selektor 

Bekenbauer je, uz Marija Zagala i Didijea Dešama, jedan od fudbalera koji su osvojili Svetsko prvenstvo i kao igrači i kao selektori.

Bio je kapiten Zapadne Nemačke 1974. godine kada je sa reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo koje se održavalo u njegovoj otadžbini.

Bekenbauer je 1972. godine osvojio i kontinentalni šampionat, a četiri godine kasnije, u Jugoslaviji igrao je finale u kojem je Zapadna Nemačka poražena od Čehoslovačke 5:3.

Kao selektor do zlatnog odličja stigao je 1990. godine na Mundijalu u Italiji, a nedugo potom prestao je da vodi reprezentaciju.

Jedini odbrambeni fudbaler sa dve Zlatne lopte

Od kako se dodeljuje Zlatna lopta, samo su tri defanzivna fudbalera uspela da osvoje pomenuto priznanje. Elitno društvo čine Fabio Kanavaro, Matijas Samer i Franc Bekenbauer.

Bekenbauer je jedini od njih koji je to uspeo dva puta – prvi put 1972. kada je iza sebe ostavio legendarnog strelca i sunarodnika Gerda Milera, a potom i 1976. godine.

Igrao sa Peleom u Sjedinjenim Državama

Nakon što je u Bajernu proveo 18 godina, odigrao 427 utakmica i postigao 60 golova, Bekenbauer je 1977. godine otišao u Sjedinjene Države gde je nastupao za Njujork kosmos.

"Beli Pele", kako ga je nazvalo nemačko izdanje časopisa Kicker, udružio se sa legendarnim Brazilcem Peleom, koji je Nemcu bio idol još od Svetskog prvenstva 1958. godine, a bio je najveći razlog Bekenbauerovog odlaska u "Veliku jabuku".

Za tri godine, koliko su igrali zajedno, Pele i Bekenbauer osvojili su tri titule šampiona Sjedinjenih Država i doneli veliku popularnost američkoj ligi koja je stagnirala.

Izabran je u Američku fudbalsku kuću slavnih 1998. godine.

Posle prve epizode u Njujork kosmosu, jedan od najboljih fudbalera svih vremena vratio se u Nemačku, gde je dve godine nastupao za Hamburger i osvojio jednu titulu.

Fudbalsku karijeru završio je povratkom u Kosmos, za koji je u drugom mandatu odigrao 28 utakmica. 

Otac kao prepreka u karijeri – bio blizu odustajanja 1963.

Bekenbauer je rođen 11. septembra 1945. godine, samo devet dana po završetku Drugog svetskog rata. Njegov otac, takođe Franc, bio je poštar, a majka Antonija domaćica.

Sa devet godina, 1954. godine, pridružio se omladinskim selekcijama Minhena, da bi pet godina kasnije prešao u Bajern.

Franc Senior nije bio oduševljen njegovom sklonosti ka fudbalu, pa je nekoliko puta pokušavao da ga odgovori.

Najveći sukob oca i sina izbio je 1963. godine, kada je Bekenbauer bio izbačen iz mlade reprezentacije Zapadne Nemačke, zbog problema u privatnom životu. U aferu je bila uključena njegova tadašnja devojka koja je bila u drugom stanju. Iako nikada nije pričao o tome, spekuliše se da je cilj Franca Seniora bio da sinu skandalom okonča fudbalsku karijeru.

Selektor Detmar Kramer bio je posrednik tokom rešavanja problema, nakon čega je Bekenbaueru dozvoljeno da se vrati u tim.

Kako je dobio nadimak "Der Kaiser"

Od 1968. godine, navijači i mediji Bekenbauera nazivaju Der Kaiser (car). Postoji više anegdota o njegovom nadimku, ali se izdvajaju dve.

Za vreme prijateljske utakmice Bajerna u Beču, Bekenbauer je pozirao za fotografije u zgradi pokraj kuće vladara Franca Jozefa Prvog, pored koje je bila i njegova statua.

Mediji su počeli da ga nazivaju Fußball-Kaiser (Fudbalski car), a ubrzo potom i samo Der Kaiser.

Ipak, u izveštaju nemačkih novina Welt am Sonntag piše da je takvo objašnjenje neistinito, iako je popularno.

Prema njihovoj priči, Bekenbauer grubo je faulirao protivnika Rajnharda Libudu iz Šalkea u finalu kupa, 14. juna 1969.

Bekenbauer je zbog velikog nezadovoljstva publike na tribinama, otišao u protivnički deo terena, gde se pred nervoznim navijačima igrao loptom nekoliko sekundi.

Libudu su navijači u Nemačkoj zvali König von Westfalen (Kralj Vestfalije), pa su se mediji još više oduševili Bekenbauerovim prkosom, zbog čega su mu i nadenuli nadimak Car.

Jedna od najbogatijih fudbalskih karijera

Karijeru je završio sa velikom brojem priznanja, kako timskih, tako i individualnih. 

Sa najtrofejnijim nemačkim timom osvojio je:

Bundesligu: 1968/69, 1971/72, 1972/73. i 1973/74.

Kup Nemačke: 1966, 1967, 1969. i 1971.

Kup prvaka: 1973/74, 1974/75. i 1975/76.

Kup pobednika kupova: 1966/67.

Interkontinentalni kup: 1976.

Sa Hamburgerom je osvojio Bundesligu 1981/82.

U Americi je sa Njujork kosmosom osvojio prvenstvo tri puta 1976/77, 1977/78. i 1979/80, i trans-atlantski kup 1980. i 1983. godine.

Međunarodni uspesi:

Pobednik Mundijala 1974. godine, pobednik Evropskog prvenstva 1972.

Trenerski uspesi:

Osvajač Svetskog prvenstva 1990. 

Bundesliga:

Pobednik: 1993/94.

Kup UEFA:

Pobednik: 1995/96.

Karijeru je završio sa velikim brojem ličnih priznanja.

Osvojio je Zlatnu loptu 1972. i 1976, dok je u glasanju bio drugoplasirani 1974. i 1975.

Titulu za najboljeg fudbalera u Nemačkoj osvojio je: 1966, 1968, 1974. i 1976.