Šest stvari po kojima ćemo pamtiti Evrobasket 2025

Nakon 18 dana, završeno je Evropsko prvenstvo koje je četvrti put bilo održano u četiri zemlje i čiji ubedljivo najbolji meč je bilo finale.

Nemačka je posle velike borbe i uzbudljive završnice pobedila Tursku, objedinivši titule svetskog i evropskog šampiona.

Denis Šreder je proglašen za najkorisnijeg igrača turnira, a Isak Bonga za najboljeg košarkaša finalnog susreta. Alan Ibrahimagić je ponovio uspeh Svetislava Pešića i dobro podmazanu mašinu odveo do novog zlata.

Kada su se utisci posle nemačke proslave slegli, izdvojili smo šest stvari po kojima će Evrobasket 2025 biti upamćen, a izbor je bio više nego obiman.

Debakl Srbije

Ne postoji drugi način da se opiše učešće "orlova" na Evrobasketu. Nakon savršenih priprema, velikih očekivanja i kolektivne euforije, izabranici Svetislava Pešića su takmičenje završili u osmini finala.

Uprkos tome što sirovim kvalitetom ne može da parira osvajaču bronze sa Olimpijskih igara, Finska je pokazala da joj je mnogo više stalo do plasmana u narednu fazu, što je i uspela da ostvari. Srcem, zalaganjem i sportskim bezobrazlukom.

Jeste Srbija ostala bez kapitena i duše tima već na drugoj utakmici, ali to nije opravdanje da se sa trostrukim MVP-jem NBA lige padne sa prve stepenice u nokaut fazi.

Ponovio se tako scenario iz 2022. godine, kada je Srbija takođe bila bez Bogdanovića, ali je i pored toga bila jedan - ako ne i najveći - favorit za titulu. Tada su se u osmini finala desili Italijani i Marko Spisu.

Posle srebra u Manili i bronze u Parizu, ostaje veliki žal za novim neuspehom na prvenstvu Evrope. Zlato je bilo savršen način da se zaokruži ciklus sa Pešićem na klupi, ali će se umesto toga u novi izazove krenuti u neplanirano tmurnoj atmosferi.

Nemačka mašina koja ne rđa

Pre nego što je prvenstvo počelo, Nemačka je važila za drugog favorita na turniru, odmah iza, smatralo se, neprikosnovene Srbije. Svi su ih videli kao jednu polovinu finalnog para.

Kada se grupna faza završila, imali su najveće šanse za zlato, što je dodatno učvršećno preranim krajem "orlovog" leta. Pomogla je umnogome i rana eliminacija Francuske, ali to nimalo ne obezvređuje kasniji uspeh Nemaca, koji je bio potpuno zaslužen.

Tokom čitavog turnira su svetski prvaci bili konstantni i to na veoma visokom nivou. Nije ih poremetio ni nemali broj povreda, loše zdravstveno stanje glavnog trenera, ali ni pritisak koji se nagomilavao sa svakom novom pobedom.

Rutinski su Nemci završili prvu fazu takmičenja, da bi u svim mečevima koji su usledili, uključujući i finale, bili u zaostatku, koji je umeo da se protegne i na veći deo susreta. Nijednom međutim nisu delovali nervozno i odstupili od svog plana.

Igrali su kao da su unapred znali ishod svake utakmice, a kada jedna tako kvalitetna ekipa nema ni zrno sumnje u svoje sposobnosti, ishod može biti samo jedan.

Vučji put Finske

Iznenađenja su sastavni deo svakog velikog takmičenja. Nekada ih nema u željenoj meri, nekada pokvare završnu fazu, ali su uvek dobrodošla i bez njih bi se sve svelo na puku birokratiju.

Turci jesu stigli do finala, a umalo i do pobedničkog postolja, ali su i od samog početka bili u drugom ešalonu favorita, koji su ciljali medalju. Stoga se za najprijatnije iznenađenje, osim ukoliko ste iz Srbije, mora proglasiti Finska.

Po prvi put u svojoj istoriji, Finska je uspela da dođe do polufinala Evropskog prvenstva. Na kraju ih je samo jedan šut koštao bronze, ali to ne umanjuje utisak koji su raspucani Finci ostavili.

Igrali su modernu košarku koja se temelji na šutu za tri poena, a ukrasili su je velikim brojem akcija koje se završavaju zakucavanjima, što je melem za svačije oči. Nisu prezali ni od koga, a hrabrost i mangupluk su im se višestruko isplatili.

Dokazali su i da Finska nije samo Lauri Markanen, već da su napravili sistem koji bi u narednim godinama mogao da im donese nove uspehe.

Dominacija NBA igrača

Već godinama na prvenstvima Evrope najveću pažnju privlače igrači koji nastupaju u NBA ligi, a kojih je iz godine u godinu sve više.

Uz status ide i velika odgovornost, te se stoga od najvećih zvezda očekivalo i da budu u prvom planu i svojim kvalitetom učine takmičenje još zanimljivijim. Na kraju se može reći da su ispunili svoj zadatak.

Priče o specifičnosti evropske košarke, Fibinim pravilima i teškom navikavanju na uslove sa druge strane "bare" pale su u vodu, te je turnir protekao pre svega u znaku NBA igrača.

Najbolja petorka turnira bila je sačinjena isključivo od košarkaša koji za hleb zarađuju u Sjedinjenim Državama, a dominaciju potvrđuje i lista strelaca. 

Među 12 najboljih strelaca Evrobasketa nalazi se samo jedan igrač koji nastupa u Evropi i to je Džordan Lojd, koji se našao na petom mestu. 

Nekolicina ekipa je gotovo u potpunosti zavisila od nastupa svojih NBA igrača, bez kojih bi bili i upola slabiji, što dovoljno govori o tome koliko je za kvalitet turnira važno njihovo prisustvo.

Povrede u prvom planu

Iako je odziv najvećih zvezda bio na veoma visokom nivou, povrede su ipak imale dosta uticaja na konačan ishod turnira, koji bi verovatno bio drugačiji da su sve ekipe bile kompletne.

Bogdanovićev rani završetak turnira je mnogo koštao Srbiju, a situaciju su pogoršale povrede Tristana Vukčevića i Alekse Avramovića, kao i činjenica da je Vasilije Micić bio rovit.

Francuska je pak najviše propatila. Čak četiri centra, uključujući i Viktora Vembanjamu, otkazala su učešće pre turnira, na kom su se povredili Strazel i Sar. 

Nemačka je bila bez Morica Vagnera, Kramera i Hartenštajna, a posle par mečeva je otpao i Fojtman. Španci su ionako neiskusan sastav morali dodatno da podmlade zbog povreda, a pitanje je dokle bi Bosna i Hercegovina dogurala da je mogla da računa na Džanana Musu.

Litvanija je ostala uskraćena za Jokubajtisa, a Šengelija je posle operacije srca igrao na sopstvenu odgovornost. Takav rasplet značajno je uticao na kvalitet takmičenja, kao i na veliki broj iznenađenja.

Izostanak neizvesnosti

Prvi put nakon 50 godina – a verovatno i u istoriji, podaci sežu samo toliko daleko – Evropsko prvenstvo u košarci završeno je bez ijedne utakmice koja je rešena u produžetku.

Nije da nije bilo neizvesnih duela. Finale je opravdalo očekivanja, ali je nedostajalo više sličnih susreta tokom prvenstva. Polufinala su na primer bila veoma razočaravajuća.

Osim par iznenađenja, celokupna nokaut faza bila je lišena uzbudljivih završnica i mečeva čiji se pobednik ne zna do poslednjih sekundi. Bez obzira na kvalitet samih mečeva, to je ono što ih može učiniti spektaklom.

Jedan od razloga je svakako i format koji je promenjen 2011. godine i koji predviđa učešće 24 ekipe, od kojih je za neke i jedna pobeda u grupi istorijski uspeh. Odrazilo se to i na posetu, što se videlo po polupraznim dvoranama  u grupnoj fazi.

Tako je i ostao osećaj da je prvenstvu nešto nedostajalo, iako su svi potrebni sastojci bili tu. Nedostajalo je više neizvesnih utakmica.