Hrvatska - poslednji ples Luke Modrića

Sedmi put od 1996. godine, kada je prvi debitovala na velikim takmičenjima kao nezavisna država, Hrvatska je uspela da se kavlifikuje za Evropsko prvenstvo. Od tada su propustili samo jedno takmičenje najboljih evropskih selekcija i to 2000. godine, vezavši šest uzastopnih učešća.

Uprkos tome što se nisu našli u previše teškoj - iako doduše prilično ujednačenoj - grupi i što su važili za prvog favorita, dolazak na Evro bio je znatno komplikovaniji od očekivanog.

Plasman u Nemačku

U grupi sa Turskom, Velsom, Letonijom i Jermenijom, Hrvati su zauzeli drugo mesto sa bodom manje od Turaka i četiri više od Velšana, čime su obezbedili direktan plasman na prvenstvo.

Opravo su im pobede nad Jermenima i Letoncima obezbedile drugo mesto, s obzirom na to da u dva susreta nisu uspeli da savladaju Velšane, dok su sa Turskom razmenili po pobedu u gostima.

Mučila se Hrvatska u velikom broju mečeva i jedino je protiv Letonije u Zagrebu pokazala sav svoj potencijal. Jedna od retkih svetlih tačaka bio je Andrej Kramarić, koji je sa četiri postignuta gola predvodio grupu po broju pogodaka.

Jedino što se pamti biće ipak novi odlazak na veliko takmičenje, na kom Hrvati, iako redovni učesnici, nisu bili uspešni kao na Svetskim prvenstvima.

Dosadašnja učešća i međusobni dueli sa rivalima iz grupe

Najveći domet Hrvatske reprezentacije na Prvenstvima Evrope bilo je četvrtfinale, do kog su stigli u dva navrata – na debiju 1996. i 2008. godine. Dva puta nisu uspeli da prođu grupu, dok su se dva puta našli u osmini finala, ali su oba puta poraženi, te i dalje čekaju na prvi trijumf u nokaut fazi takmičenja.

Najbliže su bili 2008. godine kada su nakon tri trijumfa u grupi, među kojima je bila i pobeda nad Nemačkom, u četvrtfinalu nakon penala izgubili od Turske. U osmini finala 2016. godine ih je nakon produžetaka izbacio Portugal, dok ih je pre četiri leta zaustavila Španija u drugoj najefikasnijoj utakmici u istoriji Evropskih prvenstava.

Žreb ih je ponovo spojio sa Špancima u grupi B, u kojoj se nalaze još Italija i Albanija, što ovu grupu čini najtežom na čitavom prvenstvu i Hrvati će morati da odigraju mnogo kvalitetnije nego što su to činili u kvalifikacijama kako bi imali priliku da se domognu druge faze.

Prvenstvo u Nemačkoj međutim neće biti prvo u kom su Italija, Španija i Hrvatska u istoj grupi. Kuglice su ih spojile i 2012. godine, a Hrvati su tada remizirali sa „azurima“, dok je „crvena furija“ bila bolja rezultatom 2:1.

„Modri“ su još dva puta imali priliku da odmere snagu sa "crvenom furijom", uz polovičan učinak iz tih mečeva. Revanširali su se Špancima u grupnoj fazi 2016. istovetnim rezultatom, da bih Španija izbacila u osimini finala prethodnog turnira nakon produžetaka rezultatom 5-3. Vodili su Španci u tom duelu 3:1 na pet minuta pred kraj, ali su Hrvati uspeli da se vrate golovima Mislav Oršića i Marija Pašalića i izbore dodatnih pola sata. Ipak, Španija je sa dva gola u produžecima okončala nade Hrvata o novom četvrtfinalu.

Zlatko Dalić - večito osporavani pobednik

Otkako je seo na klupu reprezentacije Hrvatske, Zlatko Dalić se suočavao sa kritikama i često je bio osporavan od strane hrvatske javnosti koja je glavni razlog za velike uspehe nacionalne selekcije u prethodnom periodu pridavala pre svega kvalitetnom igračkom kadru.

Međutim, kada jednog dana odluči da pusti kormilo reprezentacije, ili pak dobije otkaz o kom se dugo govori, iza njega će ostati rezultati koji će naslednicima biti teško dostižni.

Jedan od razloga za široko rasprostranjeno nepoverenje u Dalića jeste i njegova skromna igračka karijera, čiji je najveći deo proveo u Varteksu. Opremu splitskog Hajduka zaduživao je tri puta, a za ukupno šest sezona na „Poljudu“ zabeležio je samo 37 nastupa.

Prvi trenerski posao našao je upravo u Varteksu gde je kao pomoćnik nekoliko sezona pekao zanat od Miroslava Ćire Blaževića.

Nakon toga ga je trenerski put preko Rijeke, Tirane i Koprivnice vodio do Bliskog Istoka gde je predvodio klubove u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Nakon sedam godina na Arapskom poluostrvu, 2017. godine je stigao poziv Fudbalskog saveza Hrvatske koji se ne odbija, te je Dalić nasledio Antu Čačića na mestu selektora usled loših rezultata.

Odmah po dolasku Dalić je obećao da će se povući ukoliko se reprezentacija ne plasira na Svetsko prvenstvo u Rusiji, što u momentu kada je potpisivao ugovor nije delovalo kao preterano lak zadatak. Nepunih godinu dana kasnije, Hrvatska je igrala finale Svetskog prvenstva, te je uprkos porazu od Francuske napravila najveći uspeh u istoriji, premašivši za korak generaciju koja je završila kao treća na Mundijalu u Francuskoj 1998.

Na već spomenutom prvenstvu 2020. godine zaustavljeni su u osmini finala, da bi ponovo zasijali na Mundijalu u Kataru gde su završili kao treći, iako je već tada u toku bila smena generacija za koju se verovalo da će na videlo izbaciti sve Dalićeve strateške nedostatke.

To se međutim nije desilo. Dalić je ostao na mestu selektora i obezbedio Hrvatskoj odlazak na novo veliko takmičenje na kom će njegova selekcija imati ulogu blagog autsajdera na koju se već navikla i koju je odlično igrala u prethodnih šest godina.

Ispraćaj za Modrića

Uprkos poznim igračkim godinama i smanjenoj minutaži u Real Madridu, Luka Modrić će svakako biti najveća uzdanica Hrvatske na predstojećem Evru.

Tokom sezone je više puta naglasio da se nalazi u odličnoj formi i da se nije zasitio fudbala, što je svakako dobra vest za Dalića, ali i njegove saigrače.

Jasno je da je zenit Modrićeve karijere prošao i da je više nego dovoljno učinio kroz bogatu reprezentativnu karijeru, te da nije ostalo mnogo toga da dokaže. Međutim, njegovo iskustvo i pre svega želja koje očigledno ne manjka svakako bi bili od velike pomoći podmlađenom sastavu Hrvatske.

Osim njega, od iskusnijih igrača Hrvatska se može osloniti na Matea Kovačića, Domagoja Vidu, Andreja Kramarića, Marsela Brozovića i Dominika Livakovića. Najbolji strelac Hrvatske na Evropskim prvenstvima je Ivan Perišić sa četiri postignuta gola, dok Luka Modrić ima tri pogotka kraj svog imena.

Najveći znak pitanja za Hrvatsku svakako će predstavljati odbrana koju sada čini veliki broj mladih fudbalera među kojima se ističe Joško Gvardiol, od koga se očekuje da igre prikazane u Kataru podigne na viši nivo.

Sastav reprezentacije Hrvatske:

Golmani: Dominik Livaković (Fenerbahče), Ivica Ivušić (Pafos), Nediljko Labrović (Rijeka)

Obrana: Josip Juranović (Union Berlin), Josip Stanišić (Bajer Leverkuzen), Martin Erlić (Sasuolo), Josip Šutalo (Ajaks), Domagoj Vida (AEK), Marin Pongračić (Leče), Joško Gvardiol (Mančester siti), Borna Sosa (Ajaks)

Vezni red: Luka Modrić (Real Madrid), Marselo Brozović (Al Nasr), Mateo Kovačić (Mančester siti), Lovro Majer (Volfsburg), Mario Pašalić (Atalanta), Luka Ivanušec (Fejnord), Martin Baturina (Dinamo Zagreb), Luka Sučić (Salzburg), Nikola Vlašić (Torino)

Napad: Ante Budimir (Osasuna), Andrej Kramarić (Hofenhajm), Bruno Petković (Dinamo Zagreb), Ivan Perišić (Hajduk Split), Marko Pjaca (Rijeka), Marko Pašalić (Rijeka)

Raspored utakmica reprezentacije Hrvatske:
15. jun: Španija - Hrvatska (18.00, Berlin)
19. jun: Hrvatska - Albanija (15.00, Hamburg)
24. jun: Hrvatska - Italija (21.00, Lajpcig)