Velikani u drugoj ligi

Posle 110 godina postojanja, od subote River plejt je novi drugoligaš. Ispadanje argentinskog najtrofejnijeg kluba iz elitnog takmičenja ostavio je ljubitelje fudbala širom sveta u neverici.

Navijači u svetu ispadanje Rivera upoređuje sa eventualnim potonućem velikana u svom prvenstvu. Za Srbiju bi to verovatno bilo ravno ispadanju Zvezde ili Partizana iz lige, za Špance Reala ili Barselone, za Grke Olimpijakosa ili Panatinaikosa, i tako dalje.

Ipak, nije River prvi veliki klub na svetu koji se selio u drugu ligu. Slične stvari su se dešavale i ranije, u raznim drugim takmičenjima gde su se događale šokantne selidbe u niži rang.

Malo je poznato da je i Hapoel Telaviv u sezoni 1988/89 napustio najelitnije izraelsko takmičenje. Iako nije atraktivan van okvira Izraela, ovaj klub je sa 13 osvojenih titula drugi po uspešnosti i popularnosti u svojoj zemlji, odmah iza Makabija. Zanimljivo je i da se ovo Hapoelu desilo samo godinu dana pošto su osvojili titulu u domaćem prvenstvu. U narednoj sezoni Hapoelu je oduzeto četiri boda zbog kršenja pravila vezanih za budžet ekipe, što je bilo dovoljno da ekipa zauzme mesto koje ih udaljava od prve lige. Hapoel se u elitu vratio odmah naredne sezone, ali je do osvajanja naredne titule prošlo punih 12 godina.

Posetu drugoj ligi imala je i ekipa Mančester Sitija, sad već davne 1938. godine. Zanimljivo je da se Sitiju, poput Makabiju, to dogodilo samo godinu dana pošto su osvojili prvu titulu u istoriji kluba. Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da je te sezone kada je ispao Siti postigao najviše golova u prvenstvu, što nije bilo dovoljno da zadrži prvoligaški status.

Još jedan evropski klub, doduše ne velikan, imao je tu čudnu sudbinu da posle osvojene titule ispadne iz lige. U predratnom periodu Nirnberg je sa sedam osvojenih titula bio jedan od najuspešnijih nemačkih klubova. Posle rata ovaj klub je osvojio još tri titule, a poslednji naslov prvaka osvojen je 1968. godine.

Tadašnji trener Maks Merkel u iz planova za narednu sezonu isključio je nekoliko veterana, smatrajući ih previše starima za odbranu titule. Rezultat posle godinu dana jasno je pokazao da je pogrešio. Nirnberg je postao prvi klub u Nemačkoj koji je posle osvojene titule napustio elitno takmičenje. Da nesreća bude još veća, bivšem šampionu trebalo je punih devet godina da se vrati u elitu. Inače Nirnberg je do sada sedam puta ispadao iz Bundes lige i po tome je rekorder nemačkog prvenstva.

Stopama Nirnberga u Bundes ligi išao je i Kajzerslautern. Ovaj tim je bio jedan od retkih koji od formiranja Bundes lige 1963. godine nikada nije ispao. Međutim u sezoni 1995/96. ovaj klub se oprostio od elite. Neverovatno zvuči činjenica da je Kajzerslautern samo godinu ranije osvojio četvrto mesto.

Navijači nisu mogli da nađu utehu ni u činjenici da je njihov klub te sezone imao drugu najbolju odbranu u prvenstvu, kao i da su izgubili samo deset utakmica koliko i prvoplasirani Bajern. Ipak, ove ekipu je skupo koštalo 18 remija koje su odigrali te sezone.

Jedino što je donekle utešilo navijače te godine bilo je osvajanje kupa Nemačke. Kao osvajači kupa, Kajzerslautern je naredne sezone, iako drugoligaš, učestvovao u Kupu pobednika kupova. U prvom kolu Nemci sa Oto Rehagelom na klupi i Pavelom Kukom u napadu igrali su dvomeč sa Crvenom zvezdom, kojoj je to bila druga sezone u Evropi posle sankcija.

U prvom meču u Nemačkoj "crveno-beli" su izgubili sa 1:0. Onda je usledio legendarni revanš na "Marakani" gde je Zvezda, predvođena tadašnjim supertalentima Dekijem Stankovićem i Pericom Ognjenovićem, posle produžetaka oduvala Nemce sa 4:0. Ovaj meč je pred prepunom "Marakanom" lansirao Dejana Stankovića u fudbalske zvezde. Tako je ispalo da je od selidbe Kajterslauterna u niži rang, najveću korist imao naš najtrofejniji klub.

Kada je Fjorentina u sezoni 1992/93 napustila Seriju A, svi su bili u čudu. Ekipa u kojoj su nastupali takvi fudbaleri poput Stefana Efenberga, Brajana Laudrupa i Gabrijela Batistute, umesto da se bori za titulu, otišla je u Seriju B. Ključni momenat te sezone bio je otkaz treneru Điđiju Radiceu, koji je uručio tadašnji vlasnik kluba Vitorio Čekigori. Na klupu je došao Aldo Agropi koji je odveo ekipu u propast.

Čak je u poslednjem kolu popularna "viola" je razbila Fođu sa 6:2, ali ostali rezultati joj nisu išli na ruku, tako da je ispala iz takmičenja. Ipak, sezona provedena u nižem rangu lansirala je tada Gabrijela Batistutu u ikonu kluba. Ovaj Argentinac ostao je veran klubu i navijačima i nije napuštao ekipu ni kada je ispala, za šta su mu navijači u Finrenci i dalje zahvalni.

Kada je Maradona stigao u Napoli, od kluba sa juga Italije uzdigao je ekipu koja je konačno stala uz rame sa velikanima severno od Rima. Maradona je sa dve titule domaćeg prvenstva i Kupom Uefa, koji su osvojeni u tom periodu, ostavio neizbrisiv trag. Po odlasku iz Napolija bilo je jasno da klub neće moći da igra na vrhunskom nivou.

Postepeno propadanje je bilo očekivano, ali ono je dostiglo vrhunac kada je u sezoni 1997/98. Napoli završio kao ubedljivo poslednji na tabeli. Na kakve je grane spao nekadašnji šapion najbolje govori podatak da je na 34 utakmice imao samo dve pobede. U toj sezoni klub je promenio četiri trenera i tri sportska direktora, ali pomoći nije bilo.

Ako bi ispadanje Reala ili Barselone u španskom prvenstvu predstavljao događaj ravan čudu, onda je samo za nijasnsu manje iznenađenje ispadanje madridskog Atletika 2000. godine. Klub koji je sa Radomirom Anrićem na čelu nekoliko godina ranije uspeo da prekine domanaciju dva španska giganta, Reala i Barse, samo četiri sezone kasnije bio je jedan od najgorih u prvenstvu.

Te sezone ni treći povratak Antića na "Vinsente Kalderon", ni preskupi Džimi Flojd Haselbajnk nisu pomogli popularnim "jorgandžijama" da "prežive" u Primeri. Madriđanima je trebalo pune dve godine da se ponovo vrate u elitno takmičenje.

Kada se govori o Mančester Junajtedu pominju se Bezbijeve bebe, koje su šezdesetih godina harale Evropom, i pominje se era Aleksa Fergusona u kojoj su "đavoli" postali najtrofejniji klub na Ostrvu, pretekavši Liverpul.

Ipak, malo ko se seća neslavne sezone 1973/74. kada je klub ispao iz lige. To je bilo samo šest godina posle osvajanja Kupa šampiona. Poznati trio Džordž Best, Bobi Čarlton i Denis Lou napustio je Old Traford što je automatski značilo i silaznu putanju kluba. Te sezone Junajted je završio na pretposlednjem mestu.

Da ironija bude veća, sudbinu Junajtedu zapečatio je baš bivši fudbaler tog kluba Denis Lou koji je prešao u redove gradskih rivala. On je u predposlednjem kolu petom postigao neverovatan pogodak koji je značio selidbu njegovog bivšeg kluba u niži rang. Denis nije slavio posle ovog gola, pa ga je Siti kaznio i nije bio u sastavu ekipe za poslednji meč u sezoni.

Imajući u vidu da je sedamdesetih godina bujao huliganizam u Engleskoj, po završetku utakmice navijači su, tradicionalno uleteli na teren i prekinuli meč.