Lola Đukić ne samo da je stvorio televizijski program – stvorio je i naše drage gledaoce

Govorio je da televizija nije imitacija filma ili oslikane novine već prozor u svet. Radivoje Lola Đukić je svojim humorističkim serijama kroz taj prozorčić u domove Jugoslovena redovno unosio smeh i razbibrigu. 

I posle skoro 30 godina od njegove smrti, i dalje ga opisuju kao čoveka blage naravi i vrhunskog profesionalca.

„Pomislim na čoveka koji je znatiželjan, koji je hrabar i spreman da stalno ulazi u neke nove izazove. Taj znatiželjni duh ga je poslao da ode napolje da vidi šta je televizija, kako se to pravi“, ističe Zdravko Šotra.

Bio je prvi i jedini čovek, kaže Šotra, koji je mogao da im objasni šta je to televizija, da ih  odvede na sajam u nedovršeni studio i pokaže im šta je kamera, svetlo.

„Ovo je televizijska slika“, nastavlja, „mi smo, u stvari, gledali u nešto što će ispuniti naš životni vek. Novak Novak i on kao autori sede, pričaju, smišljaju repliku po repliku, scenu po scenu, dok daktilografkinja kuca ja uzimam matricu izvlačim na geštetneru i nosim glumcima koji moraju to da nauče, jer to već sutra mora ići uživo. Lola Đukić je ima vremena da može da održi par proba. Nije bilo snimanja, ni magnetoskopa.“

Lola Đukić je stvorio ne samo televizijski program, on je stvorio i TV gledaoce, naglašava Zdravko Šotra, budući da se u Beogradu televizor mogao videti samo u izlozima nekoliko radnji, gde se publika sa oduševljenjem okupljala i gledala omiljene serije, što je podstaklo i veću prodaju televizora.

„Dakle, Lola Đukić je stvorio kompletno televizijsko gledalište, baš kao i televizijski program. Naučio me je da budem efikasan u poslu, te je tako poznata anegdota Dragana Nikolića da ja ne dozvoljavam drugi dubl i moj odgovor na molbu glumaca koji je glasio: ‘Da si mogao bolje ti bi to već u prvom dublu to uradio’. Eto to sam naučio od Lole, da naš posao ne može biti traćenje vremena i novca, već se mora efikasno odraditi ono što je planirano u toku dana i po tim principima sam radio čitavog života“, naglasio je Zdravko Šotra.

Bila je čast raditi sa Lolom, jer se od njega moglo mnogo naučiti, ističe Čedo Filipović, dugogodišnji snimatelj i direktor fotografije Televizije Beograd.

„On je imao i divnu narav, nikada nije podigao glas“, priseća se se Filipović saradnje sa Lolom Đukićem. „Sa Lolom sam radio serije Na tajnom kanalu, Muzej voštanih figura, Licem u naličje, Ogledalo građana pokornog. Preko dana se vežbalo i po tri dana su se uvežbavali glumci, kamermani, ljudi u kontroli kamere, u tonskom odeljenju, a uveče – kada je vreme za emitovanje – serija bi išla u etar, u terminu odmah posle Dnevnika.“

Bio je nežan čovek, pun razumevanja za sve, za decu, rodbinu, prijatelje, istakla je Jelena Đukić, supruga Radivoja Lole Đukića.

„Moj život sa njim je bio bajka. Ne samo što su ljudi kupovali televizore, nego ispred radnji gde je bio uključen televizor, bili su uvek veliki redovi. Neverovatno je koliko su verovali emisijama koje su se emitovale. Jedan od glumaca, Čkalja ili Mija Aleksić, jednom prilikom je izjavio da ima glavobolju jer je mnogo popio i da mu treba rasol, te je hiljade litara rasola stiglo u Televiziju“, priseća se Jelena Đukić, i dodaje:

„On nije bio strog urednik, već samo urednik koji zahteva da se posao uradi kako valja i nije dozvoljavao propuste u radu, ali budući da je bio veliki autoritet, to mu je polazilo za rukom.“

Radivoje Lola Đukić je jedan od osnivača Televizije Beograd i tvorac brojnih domaćih igranih serija. U Radio-televiziji Beograd radio je od 1953. do 1976. godine. Bio je pomoćnik direktora za produkciju, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa.

Napisao je i režirao više od dvesta humorističkih emisija i TV komedija, među njima i prvu igranu domaću TV seriju Servisna stanica, koja se emitovala uživo.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Jugosloveni su kupovali tu čarobnu kutiju, čudo tehnologije, samo da bi saznali šta se to dešava sa likovima u Servisnoj stanici.

Lola Đukić stvorio je i gledalište Humorističkog pozorišta. Ipak, najviše je voleo rad na TV serijama. Na tajnom kanalu, Muzej voštanih figura, Servisna stanica, Ogledalo građanina pokornog, Crni sneg, Nevidljivi čovek…

Osim dela satiričnog i humorističkog sadržaja, pisao je i pesme i pozorišne komade. Radivoje Lola Đukić preminuo je 7. septembra 1995. godine u Beogradu.

Do petka, 7. aprila 2023. godine, svakog dana od 13 do 15 časova, uz mini izložbu likovnih radova Lole Đukića, publika će imati priliku da kroz razgovore sa kolegama i TV kritičarima sa kojima je sarađivao i projekciju njegovih televizijskih ostvarenja upozna bar mali deo stvaralaštva ovog svestranog umetnika.