IN MEMORIAM: Ivan Klajn

MONOGRAFIJA: Aleksandar Đorđević
Uvek ispočetka
Priredila: Dragana Bošković
RTS Izdavaštvo

REDITELj ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, O RATNIM DANIMA PORODICE KLAJN

...To je priča o mladom čoveku, koji je počeo kao student u Beču, i to kod Sigmunda Frojda, pa je kasnije, po završetku studija, došao u Beograd, i postao jedan od prvih psihijatara-frojdista. On je i preveo, takoreći, celog Frojda, i nastavio njegov sistem. Istovremeno, počeo je da se bavi i umetnošću. Pošto je sjajno poznavao muziku, pisao je muzičke kritike. Onda je pukla jedna senzacionalna vest u Beogradu: supruga Vladislava Ribnikara je napustila muža i udala se za tog malog, neuglednog Jevrejina, koji je, kako je čaršija pričala, nju hipnotisao. Bila je to Stana Đurić Klajn, žena koja je potekla iz ugledne beogradske porodice, koja je ostala sa njim do njegove smrti, i koja je, u stvari, veoma zaslužna što je on preživeo okupaciju. Taj period života profesora Huga Klajna vredan je jednog grandioznog scenarija. Jer, Hugo Klajn, po dolasku okupatora, povlači se iz javnog Beograda na jedan veoma inteligentan način: svom prijatelju, koji uspeva da dobije pasoš za Italiju, predaje u ruke dopisnicu u kojoj, tobože, on iz Italije šalje svojoj porodici vest, da je tamo dobro smešten. Da bi zavarao vlasti, koje su već počele da ga traže, kao Jevrejina, a i zato što je bio blizak levičarima. On je tada iznajmio mali stan u blizini Bajlonijeve pijace i potpuno se transformisao. Ljudi su na Bajlonijevoj pijaci viđali, vrlo često, prosjaka u dronjcima, sa jednom kraćom nogom, sa bradom, neobičnog izgleda, kako skuplja otpatke hrane. Živeo je pod lažnim imenom u skrovištu. Preko žene, koja mu je unajmila stan, želeo da vidi sina, tada malog dečaka, danas uglednog profesora i akademika, dr Ivana Klajna, koji bi, sa majkom, došao na Bajlonijevu pijacu. Profesor Klajn nam je to često pričao. Skoro dve godine nije video sina. Majka i sin su, tobože, išli da kupuju nešto, a on ih je pratio. Mali je to primetio, da ih prati stari prosjak. Pitao je majku, zašto ih stari prati. Naravno da je majka znala o kome se radi. U tom periodu, bilo je strašnih događaja, kada mu je Gestapo upadao u stan. Upali su baš u trenutku kada je on ljuštio krompir. Imao je lažnu legitimaciju, po izgledu nije bio opasan. Da su obratili pažnju, primetli bi da on, od straha, sav očišćen krompir baca u đubre, a u šerpu ubacuje ljuske. Bio je to veliki šok. Tako je profesor Klajn preživeo Holokaust, i, čim je došlo oslobođenje, počeo je da radi, najpre kao lekar u vojnoj bolnici. Bilo je puno slučajeva takozvane „partizanske bolesti". Viđali ste scene na ulici, kako bivši borac, ili čovek u uniformi, iznenada padne i počne da urla, da se trese...

Radio-televizija Beograd objavila je 1991. godine "Jezički priručnik RTB" grupe autora - Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić.

Knjigu, o srpskoj kulturi govora, čine osam poglavlja od kojih je Ivan Klajn napisao pet.