Rasutom muzičkom blagu udahnuo još jedan život

Note pesme "Đuvegije, gde ste, da ste"

GOLUBICE bela, što si nevesela? Preleteše preko Tise čvorci, nisu čvorci već su bački momci. Da zna dragi kako je meneka. Ej, kad sam sinoć pošla iz dućana... Gde si dušo, gde si rano? Aj, žen' se diko, da se ja udajem. Đuvegije, gde ste da ste, htela bi' da znam?!

Ovo su naslovi sedam od ukupno 417 pesama iz daleke i bliže prošlosti Vojvodine, sve zajedno čine jedinstvenu zbirku koju je, uz predgovor dr Miodraga Matickog, prvi put u istoriji naše muzikologije, Dejan Tomić priredio i naslovio "Srpske pevane pesme Vojvodine stare" (izdanje RTS, RTV i Zavoda za kulturu Grada Novog Sada).

Kao muzički pedagog i višedecenijski muzički urednik na Radio-televiziji Novi Sad, Tomić je od sedamdesetih godina prošlog veka predano sakupljao ovo naše rasuto muzičko blago u tekstualnom i notnom obliku i nedavno ga pohranio među korice. Dar današnjim i budućim generacijama koje će, zahvaljujući njegovom poduhvatu, imati mogućnost da pesme i pevaju i sviraju. Lagan i ugodan je posao pred njima.

U knjizi su narodne, gradske i rodoljubive pesme nastale u proteklih 205 godina. Najstarija je "Svatovac" iz 1815. godine koji je Vuk Karadžić pevao Poljaku Mireckom, a on je to to zapisao i obradio za klavir. U Tomićevom nizu najmlađa je pesma "Vojvodino ravna puna si salaša" Isidora Hadnađeva iz sedamdesetih godina prošlog stoleća. Tu su i kompozicije Nikole Đurkovića, Dimitrija Mite Oreškovića, Isidora Bajića, Marka Nešića...

Naš čuveni kompozitor Josif Marinković obradio je kola i horske verzije nekih pesama i spletova u kojima dominira vodeći glas. Takva je pesma "Preleteše preko Tise čvorci, nisu čvorci već su bački momci" koju je Tomić takođe uvrstio u knjigu.

Autori tekstova su Zmaj, Branko Radičević, Đura Jakšić, Mita Popović, Milorad Petrović Seljančica i, što je malo poznato, dr Tihomir Ostojić, prvi sekretar Matice srpske koji je pisao spletove pesama za horove. Svi ovi autori dodavali su tim horskim kompozicijama srpsku boju.

Ne slučajno, naslov Tomićeve zbirke asocira na poznate stihove Veljka Petrovića (1884-1967) iz 1911. godine "Vojvodino stara zar ti nemaš stida", napisane kao prekor srpskom građanskom društvu u Austrougarskoj uoči Prvog svetskog rata. Tomić je iz Stapara nadomak Sombora, zelene varoši koja je iznedrila Petrovića, a njegov "prekor" odnosi se na naš sveukupno nehajan odnos prema nacionalnom kulturnom blagu, pa i muzici.

- U Staparu su su se mnoge od ovih pesama pevale na raznim krsnim slavama, prelima, mesnim slavama, venčanjima, zimskim sedeljkama, a ja sam ih pamtio. Nadogradnja je usledila u RTV Novi Sad, gde sam radeći mnoge emisije a istražujući bogatu fonoteku, našao tu građu u muzičkom obliku. Za njihovim notnim oblikom tragao sam na mnogim stranama, a ponajviše u Biblioteci Matice srpske - otkriva, za "Novosti", Tomić.

Naš sagovornik upućuje zahvalnost svima koji su mu pomogli u ovom poduhvatu, a ponajviše Novosađaninu Ivanu Svirčeviću koji je notografisao svih 417 pesama. Neke od njih su potpuno pale u zaborav, druge su u životu držala kulturno-umetnička društva, a deo njih spasao je od zaborava gajdaš Maksim Mudrinić.

Tomićeva knjiga podarila je starim srpskim pesmama iz Vojvodine još jedan život.

ČAJKOVSKI I BRAMS "PEVALI" O SRBIJI

POSVEĆENOST Dejana Tomića istraživanju rasutog srpskog narodnog poetskog i proznog blaga urodila je do sada plodom od 26 knjiga. Među njima su "Srpske rodoljubive pesme", "Frula i gusle u stihovima srpskih pesnika", "Gajde i Srbadija", "Lađa francuska Mihajla J. Zastavnikovića", "Svetosavska poetska riznica"... Mnogo pažnje izaziva i knjiga "Srbi i evropski kompozitori" (2019), u kojoj je autor sabrao 228 evropskih muzičkih stvaralaca, poput Čajkovskog i Bramsa, koji su stvarali kompozicije posvećene Srbiji i srpskom narodu.

Izvor: Večernje novosti, 24.02.2020.