Osam decenija Narodne biblioteke Zvornik "Na početku beše reč"

Za veliki jubilej Narodne biblioteke i muzejske zbirke u Zvorniku – osam decenija uspešnog rada – priredili ste program koji se konceptualno u mnogome razlikuje od klasičnih proslava. Kako ste uspeli da spojite bogatu prošlost Zvornika sa modernim vremenom digitalnih formi i društvenih mreža?

Iako su prve čitaonice u Zvorniku postojale još od 1903. godine, odlučili smo da kao godinu osnivanja uzmemo 1946. godinu, kada je ustanova zvanično nazvana Narodnom bibliotekom - Zvornik. Ponosna sam na ljude koji su nakon Drugog svetskog rata shvatili da su nam reč i knjiga neophodne za oporavak i vizionarski krenuli nekim boljim stazama. Želeli smo da ova proslava bude most koji spaja početak i budućnost. Zato smo se osvrnuli na značajne, a nepravedno skrajnute Zvorničane koji su proslavili naš grad mnogo pre nas. Istovremeno, uz pomoć moderne tehnologije, snimili smo kratki film kojim smo prikazali šta biblioteka radi danas i šta će raditi sutra. Sve smo to ujedinili pod motom „Na početku biješe reč”. Reč je ono što nas čini umnim ljudima, što nas obavezuje i što se pamti – to je glavna poruka našeg jubileja.

Pretpostavljam da nije bilo lako odabrati laureate za priznanja povodom jubileja, s obzirom na brojne prijatelje i saradnike koje biblioteka ima. Kojim kriterijumima ste se vodili prilikom ove, uvek nezahvalne, dužnosti?

U pravu ste, to je zaista najnezahvalniji deo posla. Ipak, kriterijumi su bili vrlo jasni. Na prvom mestu je naš osnivač, Skupština grada Zvornika, jer koliko god entuzijazma imali, bez institucionalne podrške ne možete stvarati velike priče. Sledeći kriterijum bili su naši prijatelji iz savremene istorije ustanove. Prijatelji su nekada značajniji i od same porodice. Na kraju, ali ne i najmanje važno, želeli smo da iskažemo duboko poštovanje prema našim čitaocima. Oni su živi svedoci našeg postojanja i bez njih ova biblioteka apsolutno ne bi imala smisla.

Upoznat sam sa time da ste nedavno realizovali projekat decenije namenjen svojim korisnicima i čitaocima, a to je ekskluzivan pristup bazi Ruske državne biblioteke. Kako je došlo do ove neverovatne saradnje i šta ona konkretno donosi vašim članovima?

U decembru 2025. godine potpisali smo bilateralni sporazum o saradnji sa čuvenom Ruskom državnom bibliotekom iz Moskve, popularnom „Lenjinkom”. Inicijativa je, nakon moje posete Moskvi u novembru 2023. godine, potekla upravo od njih, što mi je u prvi mah zvučalo potpuno nestvarno. Zahvaljujući tom sporazumu, otvorili smo rusku virtuelnu čitaonicu u našoj ustanovi. Naši sugrađani, ali i svi ljudi iz regiona, sada imaju pristup bazi od preko dva miliona različitih publikacija, knjiga, geografskih karata, fotografija i naučnih radova. Da vam ilustrujem koliko je to značajno: samo ukucavanjem pojma „Zvornik” u njihov pretraživač, dobili smo 260 knjiga i ogroman broj dokumenata za koje nismo ni znali, a koje nismo imali ni u našoj zavičajnoj zbirci. To je zaista nešto na šta sam neizmerno ponosna.

Jasno je da je ovo ogromna prednost za istraživače, studente i đake. Ali, da pojasnimo našim čitaocima kako to izgleda u praksi – koja je procedura ako, na primer, ja želim da pronađem i pročitam neku od tih knjiga?

Postoje dve vrlo jednostavne mogućnosti. Prva je da dođete kod nas u biblioteku, otvorite svoj nalog, pretražujete sve što vas zanima i to besplatno odštampate. Dobili smo ekskluzivno pravo da se sve što se pretraži može štampati i poneti kući u fizičkoj formi. To je, po mom mišljenju, najbolja opcija jer svako najbolje zna šta ga tačno zanima. Druga mogućnost je da pozovete nekog od naših bibliotekara, kažete šta vam je konkretno potrebno, a mi ćemo to pretražiti i poslati vam u elektronskoj ili štampanoj formi. Verujem da je ovo resurs koji zaista može da koristi ceo region.

Već je poznato da ste kao ustanova veoma posvećeni decentralizaciji kulture i inkluziji svih generacija, od školaraca do korisnika Doma za stara lica. Nakon svih ovih uspeha, šta je sledeće što pripremate u ovom jubilarnoj godini?

Ova godina jubileja se tek zahuktava i ne završava se samo jednom manifestacijom. Upravo pripremamo deveti Međunarodni festival humora i satire koji će se održati 10. i 11. juna. Zatim nas u avgustu očekuje velika izložba posvećena saradnji sa Ruskom državnom bibliotekom, gde ćemo javnosti prikazati sve one fascinantne dokumente o Zvorniku koje smo pronašli u njihovoj bazi. U septembru planiramo izložbu posvećenu isključivo razvoju naše ustanove kroz osam decenija, dok je u pripremi i monografija „Osam decenija Narodne biblioteke Zvornik”, koju ćemo predstaviti i na Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru.

Paralelno sa tim, nastavljamo sa intenzivnim radom. Organizujemo edukativno-zabavne radionice po svim školama na teritoriji grada, radeći na digitalnoj pismenosti dece, ali sa ciljem da ih uvek vratimo knjizi. Naravno, ne zaboravljamo ni naše najstarije. Nedavno smo u Domu za stara lica u Kiseljaku priredili izložba starih fotografija zvorničkih sela. Pošto tamo boravi uglavnom ruralno stanovništvo, ljudi su na slikama prepoznavali svoja sela, komšije i prijatelje. Bilo je toliko emocija da su me i sada, dok o tome govorim, preplavile. Njihov horski poziv da im dođemo ponovo nešto je što se ne zaboravlja. Trudimo se da naša biblioteka zaista bude mesto za sve generacije, gde se svi osećaju dobrodošli.