Dani kulture Temnića i Levča okupili sunarodnike iz domovine i rasejanja

Tu se rađaju i ideje koje će tek sazreti, do iduće kolonije. Razmenjuju se ideje o novim pričama, pesmama i romanima, likovnim ciklusima, naučnim radovima koji će rasvetliti zaboravljene ličnosti i običaje Levča i Temnića. Tako Dani kulture postaju više od manifestacije. Prerastaju u duhovni most između onih koji su ostali i onih koji su otišli, pa se vratili, makar i na mesec, dva. Postaju dokaz da su koreni neophodni, iako su nevidljivi, jer bez njih ni cvetanje nije moguće.

U Karanovcu i Donjem Krčinu istoričari, slikari i pisci razgovaraju o temama koje svet ponekad zaboravi: o tome kako pesma leči, kako istorija uči, kako umetnost preobražava. U donjokrčinskim voćnjacima nastaju slike koje će obići galerije, a iz beležnica pesnika kasnije niču zbirke posvećene zavičaju. Na Danima kulture nagrađuju se pojedinci zaslužni za razvoj kulture i umetnosti ovog kraja, bilo da stvaraju tu, u zavičaju, ili se u njega redovno vraćaju iz nekog “tuđeg sveta”.

Peta po redu manifestacija Dani kulture Temnića i Levča okupila je i ovoga leta mnogobrojne žitelje ovog dela Srbije i one naše sunarodnike koji su rođeni u tom kraju, ali žive i rade u inostranstvu. Ovu svojevrsnu svetkovina kulture i umetnosti tradicionalno organizuje KPŠD „Budućnost“ iz Donjeg Krčina, uz podršku Opštinske biblioteke „Varvarin“, a od ove godine manifestacija je zvanični deo kulturnog leta „Temnićki natpis“.

Dvodnevni program započeo je saborovanjem istoričara u porti Crkve Preobraženja Gospodnjeg u Gornjem Krčinu, uz izlaganja i svedočenja lokalnih istraživača: Bojan Tomić, Milanka Milosavljević, Ivan Jovanović, Nebojša Đokić, Vesna Petrović, Miodrag Mišan Gligorijević, Nenad Vasković, Đorđe Petković, Milovan Mika Vasić, Saša Rakić, Vanja Mavrić i Bojan Marinković.

Forum istoričara održan je i OŠ „Heroj Mirko Tomić“, sa izlaganjima prof. dr Uroša Šešuma (Filozofski fakultet), dr Nenada Lajbenšpergera (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture) i istoričara Nebojše Đokića. Tema su bile vezane za spomen-kosturnice iz Prvog svetskog rata na teritoriji varvarinske opštine, a profesor Šešum je podvukao važnost lokalne istorije kao temeljne za nacionalnu svest.

Drugi dan manifestacije održan je u porti Crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Karanovcu, uz bogat kulturno-umetnički program, likovnu izložbu i književno veče. U parohijskom domu crkve otvorena je izložba slika zavičajne umetnice Sanje Luković, a gost je bila je mlada umetnica Miljana Mišić. Izložbu je svečano otvorio Živorad Milosavljević Rade.

U programu su učestvovali i poznati muzičari i interpretatori Saša Vasić, Dragan Ristić - KAL, Zorica Slavić i Srboljub Mišković Bošnjanac, kao i folklorna društva: KUD „Zapisi“ iz Trstenika i KUD „Vuk Karadžić“ iz Orašja.

Promovisane su knjige „Sudbina“, Milice Živković i „Poreklo i sećanja“, Momčila R. Jovanovića, a na književnoj večeri svoju poeziju su kazivali Đorđe Petković, Mirjana Marković, Mila Marković, Miodrag Mišan Gligorijević, Saša Vojinović i Milanka Milosavljević Milosavljević.

Nagrada „Temnićki natpis“ za književno stvaralaštvo je odlukom žirija pripala dr Draganu Jakovljeviću, književniku, profesoru i novinaru iz Budimpešte. Priznanje mu je uručila prošlogodišnja dobitnica Violeta Aleksić, urednica srpskog radija „Krug“ na Kanalu K u Švajcarskoj. Njoj je ovom prilikom svečano uručena nagrada za kulturu, koju tradicionalno dodeljuju internet novine „Glas Pešte“, za izuzetne rezultate koje je postigla u oblasti kiževnosti, informisanja i angažovanja na kulturnom planu.

Priznanje „Putovođa kulture Temnića i Levča“ ove godine dodeljeno je Dragici Dakić iz Varvarina, kojoj je plaketu je uručio prošlogodišnji laureat Saša Vasić.

Organizator manifestacije, Bojan Marinković, ustanovio je i jedno novo priznanje: „Svetionik zavičaja“, koji je ove godine pripao Ivanu Jovanoviću, predsedniku KPŠD „Budućnost“ iz Orašja.

Ova manifestacija je plod vizije Bojana Marinkovića, istoričara i istraživača, i njegove supruge Anke Marinković, koja iz pozadine brižno vodi logistiku, umetničku selekciju i dušu događaja. Njihova strast i trud osvetlili su zavičaj onako kako samo srce može.